U Srbiji zagađenje životne sredine ima velike posljedice po zdravlje ljudi, a, samo zbog zagađenja vazduha, godišnje prerano umre 5.400 ljudi, utvrđeno je u analizi Svjetske zdravstvene organizacije /SZO/.

Veliki problem predstavljaju i otpadne vode i nekontrolisano korišćenje hemikalija, dok se veliki dio stanovnika grije na fosilna goriva i vozi starim automobilima.

Zagađen vazduh najviše utiče na pogoršanje zdravlja ljudi u Beogradu, Užicu i Valjevu, prenosi RTS.

Šef Evropskog centra SZO za životnu sredinu i zdravlje Elizabeta Paunović kaže da su čak 20 odsto svih bolesti posljedica zagađene životne sredine.

"Dugotrajna izloženost visokim vrednostima aerozagađenja koja višestruko prelaze normative SZO i vodiča za kvalitet vazduha i zdravlje izazivaju prevremenu smrt ili obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, zatim bolesti krvnih sudova, rak pluća, bronhitis i astmu", rekla je Paunovićeva.

Uroš Rakić iz beogradskog Instituta za javno zdravlje "Batut" ističe da se rješenje vidi u prelasku na održive izvore energije.

"Ako bi smanjili zagađenje pi-em čestica za 10 mikrograma po metru kubnom broj smrtnih slučajeva bi se smanjio za polovinu. Kada bi bilo manje kućnih ložišta, starih i dizel automobila značajno bi smanjili nivo zagađenja i samim tim poboljšali kvalitet života i zdravlja", dodao je Rakić.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Srbije Aleksandar Vesić rekao je da srpska industrija trenutno ne radi u tako velikom kapacitetu da bi izazvala visok nivo zagađenja vode i vazduha, iako kompanije "Elektroprivreda Srbije", "Železara" i još loše utiču na kvalitet vazduha.

RTS navodi da više od 90 odsto otpadnih voda ide u rijeke, što direktno ugrožava i kvalitet podzemnih voda i vode za piće, dok u gradovima gdje postoji vodovod 96 odsto građana pije mikrobiološki ispravnu vodu, a samo 17 odsto individualnih izvora ima ispravnu vodu za piće.

(Srna)