Istraživači se plaše parcijalnih informacija

Hrvatska u strahu, Vatikan otvara dosijee: Šta su radili Pavelić i Stepinac?

21:39, 10.03.2019.
Izvor: B92
Thumbnail
Prvi čovek centra "Simon Vizental" kaže da je krajnje vrijeme da Vatikan objelodani i dokumente koji se odnose na ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svjetskom ratu.

Vijest da je papa Franja donio odluku da 2. marta 2020. godine budu otvoreni tajni arhivi Vatikana koji se odnose na period Drugog svjetskog rata kada je vrhovni poglavar bio Pije Dvanaesti s velikom pažnjom je dočekana u jerusalimskom Centru "Simon Vizental" na čijem je čelu čuveni lovac na naciste Efraim Zurof, pišu "Novosti".

"Nadamo se da će postati dostupni dokumenti koji će pomoći da odgovorimo na pitanja šta je papa Pije znao o progonu i ubistvima Jevreja tokom Holokausta kao i kada je i od koga dobijao informacije o stradanju Jevreja i šta je s tim informacijama radio", rekao je Zurof za taj list. Takođe, kako kaže, i koje je korake preduzeo da Jevrejima pomogne. 

"Imajte na umu da tokom čitavog perioda Holokausta on nikada nije posebno pominjao sudbinu Jevreja", napomenuo je Zurof. Upitan da li će ako dokumenti budu obelodanjeni njegove sumnje o papi Piju biti razjašnjene, Zurof kaže da u ovom trenutku ne može da bude siguran u to. 

Na pitanje da li je krajnje vrijeme da Vatikan objelodani dokumente koji se odnose na ulogu Alojzija Stepinca u stradanju Jevreja, Srba i Roma u Jasenovcu i uopšte u Drugom svetskom ratu, on kaže: "Nesumljivo, jeste krajnje vreme". 

Nekadašnji ambasador Srbije pri Svetoj stolici Darko Tanasković kaže za "Novosti" da je najava o otvaranju dijela tajnog vatikanskog arhiva značajna je i da je u duhu nastojanja pape Franje da se u ukupno delovanje Katolicke crkve u proslosti i sadasnjosti unese vise transparentnosti kao i da se razjasni uloga u pojedinim tragičnim periodima istorije. 

Tanasković ocjenjuje i da je razumljiva izvesna rezervisanost onih koji su najviše zainteresovani za te milione dokumenata koje sadrži ovaj segment vatikanskog arhiva, jer postoji bojazan da bi on samo parcijalno mogao da bude dostupan istraživačima. 

Šta su pripreme podrazumjevale i da li je možda izvršena klasifikacija dokumenta u pogledu njihove pristupačnosti istraživačima nije lako sada znati, kaže Tanasković. 

"Prilikom saopštavanja odluke da se otvori ovaj deo arhiva papa Franja je iskazao priličnu nijansiranu ocenu pontifikata pape Pija Dvanaestog iz čega jasno vidimo da je duboko svestan problematičnosti njegovog delovanja tokom Drugog svetskog rata ali i želje da se u većoj meri očuva nejgov pastirski ugled. 

On je za delovanje Pija upotrebio konstataciju "skrivena", ali aktivna diplomatija", ukazuje Tansković. On kaže da se sada još ne može zaključivati, ali da je riječ o koraku od velikog načelnog i simboličnog značaja. 

Istoričari kažu da je za nas od velike važnosti da tajne arhive konačno pokažu ko je šta radio i ko je šta znao o zločinima nad Srbima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata, kakav je bio papin stav prema NDH i Alojziju Stepincu, tadašnjem hrvatskom crkvenom poglavaru. 

Međutim oni, kako navode "Novosti", iskazuju sumnjčavost da će cio tajni fond biti dostupan. 

"Vatikan je odlično bio obavješten o svemu što se dešavalo u NDH. Dragocjeno bi bilo da se svi arhivski fondovi otvore i o ovom periodu sazna nešto više", kaže za "Novosti" istoričar Milan Konjević. 

On je sketičan, jer kaze da u Vatikanu ima nekoliko tajnih fondova sa dokumentima i veliko je pitanje da li će svi biti otvoreni.