Pao na respirator, otkazivalo mu srce i pluća

Predrag se vratio iz mrtvih, majci dali pola sata da se pozdravi sa sinom

09:03, 14.08.2020.
Izvor: Kurir
Predrag Nikolić (21) iz Leskovca, stasiti sportista, zdrav i prav, zbog korone je bio na ivici života i smrti ali majka, otac i sestra ipak su dočekali, poslije 17 dana borbe, da opet čuju glas svog mezimca.

Doktor mi je, otprilike, rekao da imam pola sata da se sa sinom pozdravim i to je to. S Peđom sam se posljednji put čula oko pola jedanaest uveče. Rekao mi je: „Ja nisam za ovdje! Vadite me odavde! Kakvi ste vi roditelji, ovdje umiru!“ U ponoć je već bio na respiratoru. Moj Peđa, u oktobru treba da napuni tek 21 godinu, zdrav i prav, košarkaš, bio je na respiratoru zbog korone, na korak od smrti, sve mu je redom otkazivalo, krv mu je išla iz nosa i usta - priča za Kurir Suzana Nikolić iz okoline Leskovca, čiji je sin Predrag za tili čas završio na respiratoru u Kliničkom centru Niš.

Momak sa ivice života i smrti, kome je u sekundi sve živo otkazivalo - i pluća, i srce, i bubrezi, i jetra, krv je lila gdje god da ga pipneš... mezimac je cijele Klinike za anesteziji i intenzivnu terapiju KC Niš, gdje je smješten. Iznad njegovog kreveta su i baloni dobrodošlice, okačeni tog 4. avgusta, kad im se vratio. Novinari Kurira su ušli u crvenu zonu Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš. 

Oko njegovog kreveta čitav tim u skafanderima. Vrijeme je za vježbe - jedna noga, polako savijanje, pa opružanje. Pa druga noga. Peđa još slabo priča. Ali uspijeva da razgovara i telefonom s porodicom. Ne želi da objavimo njegovu sliku iz kreveta. On je mlad, lijep, stasit i takvog ćete ga ovdje vidjeti.

Majka Suzana kaže da ih je sve zatekla užasna dijagnoza. Peđa je, navodi, od malih nogu trenirao fudbal, rukomet i košarku, a dva-tri dana prije nego pošto ga je kovid oborio bio je i u teretani.,

- Nismo znali šta nas je snašlo. Hitno je iz Leskovca prebačen u Niš. A nama Peđa uopšte nije djelovao tako loše. Čak smo i razgovarali s njim. A u Nišu smo saznali strašnu istinu - Peđino srce radi sa 20 odsto kapaciteta, sve počinje da otkazuje.... Odmah je uslijedio i respirator - sjeća se Suzana, koja je, ipak, dočekala čudo, poslije 17 dana agonije.

- Došao je i taj dan. Zazvonio je telefon i čula sam svoje dijete! Peđin glas! Živ je! Nije više na respiratoru! Sreći našoj nije bilo kraja. Jedva je pričao, ali uspio je da kaže da je dobro. I opet ono njegovo: „Izvucite me odavde.“ Žao mi ga je. Razumijem ga, vidio je i kako je čovjek pored njega umro. Ali on je u najbolji rukama i ostaće tamo dok ljekari ne kažu da ide dalje. Samo kad nam se vratio i da bude dobro - priča Suzana.

Koliko je stanje bilo dramatično za Kurir opisuje i prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

- Peđa je naš najmlađi pacijent na respiratoru. Kad su mi ljekari iz Leskovca rekli da šalju vrlo teškog pacijenta koji je 1999. godište, frapirao sam se. A onda sam negodovao uz pitanje šta su čekali dosad, računajući da je ležao kod njih nekoliko dana. Međutim, ispalo je da se dečko kod njih javio 12 sati prije toga, da je već imao multiorgansku insuficijenciju, nizak krvni pritisak, ejakcionu frakciju ispod 40 odsto, što znači da srce nije pumpalo. Saturacija je bila ispod 50, pluća puna vode, otkazivala su, laboratorijski nalaz užasan - feritin preko 10.000, LDH preko 1.000. Najprije smo ga stabilizovali, a iste noći je intubiran i stavljen na mehaničku ventilaciju. Krv je išla gdje god da ga pipneš, iz usta, nosa... - ističe prof. Janković.

On dodaje da je Peđa bio na vazopresurnoj potpori, na dobutaminu, koji mu je održavao pritisak i srčanu funkciju.

Diše svojim plućima

- Vodu iz pluća smo drenirali. Pluća su imala infiltrate slične radiološkoj slici koju pravi kovid pneumonija. Peđino stanje se još komplikovalo narednih dana. Već sutradan su počeli da skaču parametri koji pokazuju bubrežnu funkciju - kreatinin i do 700, urea i do 50. Bubrezi otkazuju, sledi dijaliza. Konstatujemo i miokarditis. Bili smo uporni, pa smo ga skinuli s dobutamina, te su srce i pritisak bili bolji. Imao je i insuficijenciju jetre i to smo uspjeli da saniramo. Nekoliko dana smo se borili da ga iščupamo iz bubrežne insuficijencije, i onda je laboratorija krenula da se stabilizuje. Potom smo ga polako odvajali od respiratora i poslije 17 dana uspjeli. Sad je bez mašine i bez kiseonika. Diše svojim plućima. Ali Peđa je i dalje ozbiljan pacijent, ostaje u jedinici intenzivne njege. Ipak, smatramo da dobijamo bitku za njegov život. Vraćen je iz mrtvih - zaključuje Janković.  

Svaki dan smo u niškoj Pentelejskoj crkvi. Ikone Svete Petke i Bogorodice ne odvajam od sebe. Gdje god smo čuli, išli smo, i u Tumane. I onda nas je Blaga Marija obradovala tog 4. avgusta - čudo se desilo, Peđa je skinut s respiratora i probudio se - kaže Suzana.  

Da li je moguće da jedan čovjek sve ovo preživi

-Peđa 17 dana na respiratoru, od 18. jula do 4. avgusta

-obostrana upala pluća

-drenaža vode iz oba plućna krila

-akutni miokarditis (zapaljenje srčanog mišića) s popuštanjem ejekcione frakcije ispod 40

-prestanak rada bubrega

-dijaliza 8 puta od 18. do 28. jula

-insuficijencija jetre

-poremećaj koagulacije zbog popuštanja jetre s velikom sklonošću ka krvarenju

-krvario i iz nosa i iz usta

-dobijao protrombin kompleks koncentrat da bi zamijenili funkciju jetre

l Peđa je na prijemu u KC Niš imao i IgG antitela, što znači da je već preležao koronu, i IgM, što znači da je trenutno ima.

- Iako zvuči čudno da je Peđa imao obe vrste antitijela na prijemu, moguće je da osoba bude pozitivna nekoliko dana i na jedna i na druga. Recimo, osam-devet dana od početka bolesti, prvo se stvaraju IgM antitijela, pa potom IgG, da bi se poslije toga IgM izgubila - objašnjava prof. Janković.

Analize u KC Niš su pokazale da je Peđa još ranije preležao i koksaki virus i mononukleozu, a da to nije ni znao.

- Analizama je utvrđeno da je Peđa svojevremeno imao i koksaki vorus, koji inače napada srce, i Epštajn-Barov virus, koji prouzrokuje infektivnu mononukleozu, poznatu po tome što napadan jetru - kaže prof. Janković, dok majka Suzana dodaje:

"- Peđa se neko vrijeme žalio na glavobolje, a mi smo to vezivali za njegove česte izlaske, žurke i dobar provod, poslije kog je ustajao rano da radi. A sad pomišljam da je to možda bilo i od tog koksakija. Inače, mi smo privatnici, imamo dosta radnika i, za divno čudo, niko od njih, kao ni suprug, ja, ćerka i bliska rodbina, nije zaražen.  "

SUZANA NE ZABORAVLJA LJEKARE

"Zahvalni smo prvo dr Spasiću, čini mi se da je tako pisalo ime na skafanderu, koji je Peđu iz bolnice u Leskovcu hitno prebacio u Niš, shvatajući koliko je stanje ozbiljno. Neizmjerno smo zahvalni cijelom Kliničkom centru Niš, svim ljekarima, sestrama, tehničarima, osoblju, svima s prof. dr Radmilom Jankovićem na čelu. Taj čovjek je divan. Nekako sam došla do njegovog broja telefona, napisala mu poruku da sam očajna majka i odmah je odgovorio. I sve vrijeme je uz nas. I nijednog momenta nam nije dao lažnu nadu, sve vrijeme je bio realan i oprezan. Tek neki dan je rekao da može da kaže da je optimista, ali da će oporavak biti duži.