Od pšenice, kukuruza, pa do povrća, sve to ove godine rodilo je bolje nego ikada. Republika Srpska od svog nastanka nije imala ovako dobre prinose u poljoprivrednoj proizvodnji, kaže ministar Boris Pašalić. Ovogodišnji rod pšenice iznosio je rekordnih sedam tona po hektaru, a rekordan rod očekuje se i u predstojećoj žetvi kukuruza koja je najvažnija poljoprivredna kultura zasijana na 130 hiljada hektara. Za dobre rezultate zaslužni su, prije svega, dobri vremenski uslovi, ali je i Vlada svojim podsticajima uspjela u svom cilju – da Republika Srpska proizvede što više hrane.
"U ovoj godini mi u budžetu imamo 75 miliona KM. Imali smo dodatnih 10 miliona iz Kompenzacionog fonda, dakle 5 miliona za kapitalne investicije, a tri miliona za otkup mesa i dva za otkup povrća. Imali smo intervencije iz trećih sredstava za nabavku sjetvenih paketa, gdje smo uložili dva miliona za povrće i pola miliona za soju. Time smo, bez obzira na kriznu situaciju izazvanu pandemijom, povećali izdvajanja za poljoprivredu u ovoj godini", rekao je Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
Veliki prinosi povrća doveli su do viška istog. Da ne bi završilo na doponiji iz Kompenzacionog fonda rapisan je javni poziv kako bi povrće bilo otkupljeno. Za svaki kilogram otkupljenog povrća, ministarstvo će prerađivačima platiti deset feninga. Kupus, luk, krompir, lubenicu, sve to uzgaja Branko Mastalo iz Kosjerova. U to da će za sve biti dovoljne potražnje, Mastalo kaže da nije siguran.
"Ako mi to ne prodamo, odnosno barem ovdje smatramo da to sve neće moći firme otkupiti, a posebno izvoznici čije su firme bile zadužene da izvezu, one to ne mogu uraditi jer je povrće u okruženju jeftinije ili je ista cijena. Tako da mi se bojimo da će to završiti na deponiji na proljeće", izjavio je Branko Mastalo, predsjednik Udruženja povrtara Republike Srpske.
Viška ima i u mesnoj industriji. Zbog toga je iz Kompenzacionog fonda za interventni otkup izdvojeno tri miliona maraka. Do danas je otkupljeno oko dvije hiljade bikova i 8 hiljada svinja. Uzgajivači kažu da su zadovoljni, ali da do toga nije moralo ni doći. Imamo svoje tržište, a zbog uvoza ostajemo bez njega, kaže ugajivač svinja Mišo Maljčić.
"Do sad je otkuljeno oko sedam hiljada tona svinja i mi očekujemo da će se do kraja oktobra to završiti. Naši tovljači se najviše boje mjeseca novembra, jer ne očekujemo veliko interesovanje našeg stanovništva za krmokolj i bojimo se da ćemo u tom periodu imati viška tovljenika", kaže Mišo Maljčić, predsjednik Udruženja uzgajivača svinja Republike Srpske.
Da bi se ponovo uspostavio izvoz junećeg mesa u Tursku prerađivači moraju ispuniti određene uslove. Radi se na principu da Turska šalje svoje veterinare i veterinarske inspektore u klaonice koji kontrolišu proces klanja. To je posao koji se dogovara i kontroliše na nivou BiH, a izvozne kvote su oko tri hiljade tona junećeg mesa, kaže Pašalić.
