Mihajlo je bio jedan od njih i borio se lavovski do kraja. Samo nekoliko nedjelja pred odlazak na Kembridž saznao je da ima rak pluća, ali je ipak spakovao kofere i riješio da ode, da ne odustane.

Profesori, najveći svjetski naučnici, čuli su za hrabrog Mihajla i pružili mu punu podršku. Čak su, kako se priča, dolazili u njegovu sobu da ga podučavaju jer zbog bolesti nije mogao da izlazi.

"Dok je trajalo lečenje i mnogobrojne operacije, on je učio i profesori su dolazili kod njega u sobu kako bi mu držali predavanja. Svi su bili opčinjeni njime, jer ne samo što je polagao sve ispite, već je dobijao najviše moguće ocene", ispričao je Srđan Ognjanović, legendarni direktor Matematičke gimnazije koji je bio sa Mihajlom i njegovom porodicom u kontaktu i nakon Mihajlovog odlaska na studije.

Kada se u medijima prvi put pročulo za njegove uspjehe, Mihajlo je bio oštar u izjavi, podsjećajući nas da ne skrenemo sa puta.

"Osim euforije zbog postignutog uspeha, najjači utisak mi je publicitet koji dobijamo. Meni je iskreno drago što se naglasak stavlja na neke druge vrednosti kao što su rad i odgovornost, vrednosti koje takmičenje promoviše, pre nego vrednosti rijaliti zvezda koje se sada plasiraju kao prave. Ja svoju budućnost vidim u nauci, u fizici. Ali, vidimo kakve su sada prilike u Srbiji za to, naročito za eksperimantalnu fiziku koja takoreći i ne postoji. Moja želja je da će se situacija popraviti, a ako ne, onda u inostranstvu",  rekao je tada Sporić.

Univerzitet Kembridž objavio je trodnevnu žalost povodom smrti stipendiste, a poslat je prijedlog da se ustanovi nagrada u čast Mihajla.

Predloženo je i da Mihajlo bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.