I to se dogodilo. Poginulo mi je dijete pred kućom. Krivi su i on i vozač. Moj Nikola što je brzo vozio, a taj čovjek što bolje nije gledao. Njegovog druga, Nikolu Jovanovića uspio sam da spasem, on mi je sad drugi sin.

Ovako, u potresnom razgovoru, za "Novosti", priča Dragoljub Milovanović, otac nastradalog Nikole (19), koji je poginuo u petak popodne na stotinjak metara od porodične kuće u Dobanovcima, kada je na motor kojim je upravljao naletjelo putničko vozilo. Nesreća se dogodila u Ulici Lole Ribara oko 16.30. Nikolin imenjak, i najbolji drug, bio je s njim na motoru. Sada se u Urgentnom centru oporavlja poslije operacije.

- Otišao sam da odvezem kćerku na časove vožnje i samo su mi javili da mi je sin poginuo. Jurio sam kući i ugledao ga kako leži na zemlji. Umro mi je na rukama. Poslije sam otrčao do njegovog druga, koji je ležao 20 metara dalje u kanalu od mjesta nesreće. Udarac je toliko bio jak, da ga je tako daleko odbacio. Niko nije smio da ga pomjera, a voda mu je bila do grla. Rekao mi je kad sam mu prišao: "Izvuci mi noge, hladno mi je" - prepričava Dragoljub.

Uhvatio ga je, kaže, kao bebu, i stavio na paletu koju su našli u blizini, i tako su ga izvukli iz kanala. Bio je svjestan.

Onda sam opet otrčao kod mog djeteta, misleći da će da se probudi. Nasrnuo sam na vozača u afektu. Ali ni njega ne mogu da krivim, odnosno krivi su i jedan i drugi. Moj Nikola je išao malo brže, a taj vozač je izašao malo više iz krivine iz Žabarske na Ulicu Lole Ribara i eto. Problem je to što je ova krivina nepregledna. Bandera i komšijska živa ograda koja je izbačenija od drigih dvorišta, onemogućavaju dobru preglednost. Zato ću ovdje da izbetoniram jedan stub i na njega da podignem motor na kome je Nikola poginuo, kao opomenu za sve vozače. Meni motor više ne treba kad mi nema djeteta - navodi očajni otac, koji je juče pronašao ključ motora sa ikonom i prokomentarisao da ga ni svetac nije spasao.