Veroljub Krstić iz Šamca na površini od 20 hektara proizvede oko 800.000 sadnica. Većinu, oko 70 porcenata čine jabuke, ostatak, breskva, šljiva, trešnja.
Do sada je sadnice plasirao na evropsko tržište, a nada se da će osvojiti i rusko. Kaže da bi u naredne dvije godine mogao da im isporuči milion i po sadnica.
"Za rusko tržište nadam se da neće biti problema, odrađena je kvalitetna sadnica, dobar je nadzor, zdravo je ja mislim da neće da bude nekakvih problema", rekao je Veroljub Krstić, direktor "Poljoagra".
Odgovor će znati za mjesec do dva. Toliko vremena je potrebno da se analizraju uzorci koje su ruski fitosanitarni inspektori uzeli iz njegovog rasadnika.
"Naši kupci iz različitih regiona Ruske federacije su jako zainteresovani za saradnju sa vašim kopanijma", istakao je Ivan Jenišen, predstavnik Ambasade Ruskije.
Rusi imaju interes, Srpska ima kapacitete. Krstić je jedan od 20 proizvođača, koji u svojim rasadnicima gaje sadni materijal.
"Godišnja proizvodnja tih rasadnika je oko 2 miliona sadnica, kada je u pitanju jabučasto i koštičavo voće, a kada dodamo tome jagodučasto voće prvensrveno maline proizvodnja je oko 4 miliona", naglasila je Bojana Šukalo, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
Naše područje ima dugu tradiciju proizvodnje sadnica. Struka se nada da zato neće biti prepreka za prodor na rusko tržište. Nakon zabrane izvoza u Evropsku uniju, rade se usklađivanja za ponovni izvoz u Evropu.
"Mi smo pokrenuli popunjavanje upitnika za dobijanje dozvole za izvoz sadnog materijala u EU tako da istovremeno na dva tržišta intenzivno se trudimo da ispunimo potreben uslive", rekao je Goran Perković, direktor Uprave za zaštitu zdravlja bilja BiH.
Ukoliko se uvjere da su sadnice zdrave, a uslovi proizvodnje dobri, osim sadnica iz Šamca, na rusko tržište moglo bi i povrće iz Čapljine. Izvoz bi mogao biti realizovan početkom naredne godine.
