Ispovijest mlade glumice o silovanju pokrenula lavinu: Brojne žene ispričale svoja stravična iskustva

14:59, 18.01.2021.
Izvor: ATV
Korisnica instagram profila "Ignjatova mama", Dušica Stamenković, odlučila je da iskoristi veliki broj pratilaca na toj mreži i doprinese podizanju svesti o zlostavljanju žena.

Anonimno je podijelia priče žena koje su joj pisale i tako pružila podršku svim žrtvama zlostavljanja uz poruku da nisu same.

-Podeliću svačiju priču ko želi da bude podeljena, anonimno. Znam da je mnogo onih koji još uvijek nemaju hrabrosti da i sa kim podele svoje tajne... Znajte da niste jedine žrtve i znajte da niste same!- napisala je Dušica Stamenković, vaspitač djece predškolskog uzrasta.

Nakon ispovijesti glumice Milene Radulović o silovanju od strane Mike Aleksića, mnoge žene odlučile su da ispričaju svoje strašne priče.

Na instagram profilu Ignjatova mama tako su, anonimno, osvanule različite ispovijesti.

Prenosimo neke od njih:

"Nisam se mogla pomjerati, držao mi je ruke jednom rukom a drugom mi prekrio usta da ne mogu da dozivam u pomoć"

- Pozdrav draga Dušice. Žao mi je sto je ovo razlog da ti se prvi put javim. Voljela bi da je to bila neka vedrija tema. Bice ih sigurno. Ja se nažalost i dan danas, nakon 12 godina od silovanja osjećam krivom sto mi se to desilo. Bila sam sa tim momkom u vezi 3 godine, raskinuli, nakon 2 mjeseca ponovo se pomirili, ali to nije više bilo to. Zbog njega sam zanemarila prijatelje kojih sam stvarno imala dosta. Počela sam ponovo da izlazim sa svojim društvom kojeg je ostalo sasvim malo. Upoznavala neke nove ljude. Mom bivšem to nije odgovaralo pa me jednom prilikom ošamario. Tada smo definitivno raskinuli. Ja sam ubrzo nasla novog momka.

On je saznao za to i počeo me moliti da mu se vratim, obećavao da nikada više neće fizički krenuti na mene. Molio me da se nađemo. Bez obzira na sve i dalje sam gajila neke osjećaje prema njemu i radi tih stvarno prelijepih 3 godine koje smo imali odlučila sam se naći sa njim i razgovarati. Tada sam imala 19 godina i stvarno sam bila naivna.

Našli smo se u njegovom stanu koji je rentao. U momentu tog gnusnog čina on mi je samo govorio da sam ja kriva što je  postao takav kakav jeste. Da mi on ovo radi da bih ja vidjela da on to radi najbolje, bolje od mog tadašnjeg momka. Nisam se mogla pomjerati, drzao mi je ruke jednom rukom a drugom mi prekrio usta da ne mogu da dozivam u pomoć. Uspjela sam se nekako izvući, udarila ga u prepone i pobjegla.

Trčala do idućeg ulaza i nazvala svog najboljeg prijatelja iz djetinjstva da dodje po mene. Vjeruj da mi njega tada nije bilo ne znam šta bih. On mi je u tim danima  mnogo pomogao qa sve to izdržim. Nikome ništa nisam rekla sta mi se desilo. Tek nakon 10 dana od toga rekla sam svom prijatelju, a vjeruj on je htio da ga ubije, ne daj bože da sam rekla roditeljima, oni ne bi čekali ni sekunde da ga ubiju.

Dan danas, niko osim njega ne zna šta sam prošla. Vidjala sam ga par puta u gradu u kojem sam živila prije nego sam krenula na fakultet. Dan danas mi je krivo što nisam otišla u bolnicu a poslije u policiju. Ali stvarno sam bila i prestravljena izgubljena i stvarno nisam znala šta trebam uraditi. Voljela bih da je neko pričao sa mnom o tome, da se može desiti svakome i da ne smije o tome da se šuti. To su bolesni ljudi, a zna se gdje je mjesto bolesnicima.


"Mene je zlostavljao rođeni otac"

-Draga Dušice čitam storije koje izbacujete i moram da podelim moju priču samo molim vas anonimno ako izbacujete. Moje traume vuku od najranijeg detinjstva kada sam imala svega šest godina. Taj dan ću pamtiti dok sam ziva, bio je moj rodjendan. I dan danas mi je urezana svaka sitnica u pamćenje.

Mene je zlostavljao rođeni otac. Majka je otišla na pijacu kako bi kupila sastojke da mi napravi moj omiljeni ručak- musaku i da bi, naravno, njemu kupila cigarete.  Ceo život je maltretirao i tukao, par puta je bežala od njega ali mu se uvek vraćala zbog toga sto nije imala podršku roditelja.

Tog dana odvela je brata, a mene ostavila sa njim. On je, znajući koliko joj treba da se vrati kući, mene silovao. Iako sam ga molila da prestane, nije se obazirao već je nastavio. Rekao je da će mi majka umreti ako kažem bilo kome. Trpela sam i ćutala jedno pet godina sigurno a onda rekla majci koja mi nije poverovala. Peverovala mi je tek kasnije kada je on umro od raka.

Te suze i taj bol ne želim ni najgorem neprijatelju. Posle toga sam se povukla u sebe i nikome nisam dozvoljavala da mi priđe. Traume ostaju za ceo život i uvek kriviš sebe iako nisi kriva ni za šta. Treba da te vole i poštuju, a ne maltretiraju.