Međutim, odgovor na pitanja da li je i iz kog razloga kupovina objekta na Palama, stopirana, iz CB nam nisu poslali. Istovremeno je, tvrde naši izvori, odluka o kupovini objekta u Sarajevu i dalje na snazi, iako Centralna Banka u Sarajevu već ima objekat, kupljen prije svega devet godina. To, čini se, potrebama sjedišta banke u Sarajevu nije bilo dovoljno, pa će se na novi objekat, uprkos ogromnim gubicima u poslovanju, potrošiti oko 20 miliona maraka. Od toga, čak pet miliona maraka biće potrošeno na kupovinu zemljišta na lokaciji Hastahana, u samom centru grada, a za idejni projekat izdvojiće se oko pola miliona.

I dok i postojeći objekat u Sarajevu već ima trezorski prostor, onaj koji je trebalo da bude kupljen u Palama-nema, pa bi poslovanje Centralne banke na teritoriji Republike Srpke bilo ugroženo. Ipak, to nije jedina odluka u kojoj je Centralna banka BiH zaobišla interese Republike Srpska. Jedna od takvih odluka je i ona o uspostavljanju sistema nadzora nad platnim sistemima, takozvanog “oversajta”. Ovakav nadzor ne spada pod ovlašćenja Centralne banke, a donošenje odluke, kako tvrde naši izvori, nije  razmatrao Upravni odbor banke, niti su u konsultacije  bile uključene institucije Republike Srpske. 

S obzirom da “oversajt” podrazumijava nadzor nad svim novčanim tokovima i u Republici Srpskoj, i u FBiH, stav entiteskih vlasti je, u najmanju ruku, trebalo da bude saslušan, što se, kako saznajemo, nije desilo. Na adresu Centralne banke smo nekoliko puta slali pitanja u vezi sa uspostavljanjem sistema nadzora platnih sistema. Odgovor nam nikad nisu poslali.

Centralna banka se, kako saznajemo, sa vlastima u Srpskoj nije konsultovala ni oko uvođenja registra računa svih građana u BiH, iako je oprema za funkcionisanje registra već nabavljena. Iz Centralne banke nam, ipak, ne odgovaraju kako će registar funckionisati, i da li će fizička lica znati da li se i kome prosljeđuju podaci o njihovim računima, s obzirom da i to prekoračuje ovlašćenja CB. 

Iz te institucije nam nisu poslali ni pojašnjenje u koje svrhe će podaci o privatnim računima biti korišteni, niti da li se tim ugrožava odnos povjerenja između klijenta i banke u kojoj je račun otvoren. Iako u Centralnoj banci tvrde da su sve odluke koje donose transparentne, na njihovoj web stranici objavljena je samo odluka o uspostvaljanju registra računa poslovnih subjekata. O registru računa fizičkih lica, u kojem bi trebalo da se nađu podaci o računima svih građana u BiH, ne piše ništa.