Cilj današnjeg sastanka predstavnika privrede i akademske zajednice je da vidimo koje praktične korake možemo da preduzmemo tokom procesa reforme obrazovanja, ali i nakon što novi zakoni stupe na snagu - poručio je Srđan Rajčević, ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske. Rajčević je objasnio da je on prisutan na sastanku kao neko ko treba da sasluša glas obe strane, da vidi da li postoje neki prbolemi u toj saradnji - i ako postoje, kako da se prevaziđu.
"Mi u Ministarstvu i u Vladi smatramo da ekonomskog napretka Republike Srpske nema bez aktivne saradnje akademske i privredne zajednice, jer kao što znate, ekonomija modernog doba, ekonomija XXI vijeka je upravo bazirana na inovacijama, na istraživanju i upravo na saradnji između ova dva sektora", kaže Srđan Rajčević, ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske.
Sastanku na Fakultetu političkih nauka su prisustvovali predstavnici više od 20 preduzeća iz Republike Srpske, a održan je na inicijativu Unije udruženja poslodavaca. Ovo je početak dobre buduće saradnje, jer bez nauke nema ozbiljne privrede - ocjenjuje prvi čovjek poslodavaca.
"Očekujemo da kao rezultat ovoga sastanka i usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju bude što veći broj studenata u našim preduzećima, što veći broj profesora i asistenata, i da na kraju dobijemo privredu koja je znatno tehnološki razvijenija nego što je danas", kaže Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
Studenti su mogli i do sada da obavljaju praksu, ali im to nije bila obaveza, pa je bilo slučajeva da na pojedinim studijskim programima nije bila ni jedna osoba prijavljena za obavljanje prakse - što bi uskoro trebalo da se promijeni. Bilo je riječi i o deficitarnim zanimanjima.
"Ja se nadam, poslije institucionalizacije i formalizacije, i obaveze praktično - da će ta praktična znanja daleko biti veća. Mi zaista ovu inicijativu podržavamo i spremni smo da promptno radimo i da budemo brzi u usaglašavanju naših studijskih programa i svih akata koji regulišu tu oblast", kaže Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci.
"Konkretno, u ovom slučaju danas sam čuo da nedostaju drvoprerađivači, na šumarskim fakultetima. Znači, to treba da nam bude jedan od pokazatelja da eventualno u narednoj godini jedan od dva univerziteta licencira taj studijski program", kaže Milan Kulić, rektor Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Proces reforme visokog obrazovanja u Srpskoj je počeo sredinom prošle godine, kada su u skupštinsku proceduru upućeni novi Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o obezbjeđenju kvaliteta u visokom obrazovanju. Ova zakonska rješenja su pravni temelj za dalje reforme.
