Ta četiri sektora povukla su i najveći broj radnika sa evidencija zavoda za zapošljavanje. 

"Banjaluka se razvija, Banjaluka ima pozitivne sve ekonomske pokazatelje u ovom moentu. Ako gledamo one koji su najinteresantniji za javnost, mogu da kažem da je za tri godine, ako posmatramo ovaj mandatni period od 2016. godine broj zaposlenih u gradu Banjaluci povećan za oko 4.400. To je jedna prosječna ili mala opština u Republici Srpskoj. Broj zapsoelnih je prebacio 70.000, što su rekordne cifre. Broj nezaposlenih, vjerovali ili ne silazi ispod 10 odsto nezapsolenosti u gradu Banjaluci.", izjavio je Igor Radojičić, gradonačelnik Banjaluke. 

Sa druge strane, u Banjaluci je sve veći broj zanimanja deficitaran, podaci su gradskih vlasti. Zanatska, uslužna, ugostiteljska zanimanja, vozače - sve je teže naći. Zato još tokom srednje škole buduće radnike i zanatlije treba zadržati stipendijama, plaćenom praksom ugovorima i dobrim platama.  Kada nađu kvalitetnog radnika, još  zanataliju, poslodavci su spremni da ih dobro plate, kažu u Zanatsko-preduzetničkoj komori Republike Srpske  

"Sve zavisi od struke. Zanatlije zarađuju od 700 pa i do 2.000 maraka.", izjavio je Lazo Šešić iz Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske.

Na pitanje koje zanatlije imaju platu 2.000 maraka Šešić je pojasnio da takve plate najčešće imaju tokari, limari i automehaničari.

"Sada više nije stvar plate, da bi se zadržao jedan dobar majstor vi njemu morate platiti po učinku ili po satu.", dodao je on.

U Banjaluci je ove godine planirano više od 1,1 milion maraka iz gradskog budžeta za podsticaje zapošljavanja. 

Grad planski razvija svoje poslovne zone - tako je ona u Ramićima puna i biće proširena kupovinom susjednih parcela, a u septembru će biti na prodaju i prva parcela u poslovnoj zoni "Jelšingrad" od 20.000 kvadrata. 

Banjaluci je potreban tehnološki park, za šta ima kapaciteta i interesa. To je profitabilan sektor koji može zadržati mlade, kažu u gradskoj upravi.