Kumiko i Tomojuki Hojo su bračni par koji drži bar u Jokohami u Japanu. To ne bi bilo ništa neobično da se njihov objekat ne zove “Nemanja” i da se u njemu ne služi srpska hrana.

Na ideju su došli 2013. godine, inspirisani srpskim violinistom Nemanjom Radulovićem, kojeg su upoznali pet godina ranije.

– Kada smo otvarali bar odlučili smo da ga nazovemo po našem prijatelju, sjajnom violinisti, Nemanji Raduloviću. Ja sam njegov veliki fan i već deset godina idem na njegove koncerte širom svijeta. Nemanja nas poznaje veoma dobro. Još ranije mi je govorio o srpskom duhu i to me je veoma impresioniralo – priča Kumiko za B92.

Tada je počelo i interesovanje za Srbiju koja je sada već njihova redovna destinacija. Osim što uči srpski jezik, Kumiko pohađa i kurs kulinarstva na kom uči da sprema srpska jela.

– Bila sam u Srbiji nekoliko puta imam sjajna iskustva i zaista volim srpsku kulturu, običaje, hranu i ljude – nastavlja Kumiko.

U njihovom baru gosti mogu da probaju rakiju, ali i srpska jela koja Kumiko sama sprema.

– Spremam neka srpska jela, ne svaki dan, ali ponekad da. Recimo, ajvar, pljeskavicu, pogaču, riblju čorbu, sarme, punjene paprike i palačinke. Naši gosti Japanci zaista vole srpsku hranu, rakiju takođe – kaže Kumiko.

Međutim, priznaje da, osim što malo toga znaju o Srbiji, Japanci imaju i predrasude.

– Uglavnom ni ne znaju gdje je Srbija na mapi. Često me pitaju: “Može li se tamo bez posebnih viza” i “Da li je Srbija bezbjedna za Japance”. Neki misle da je Srbija još uvijek opasna. Ja iskreno smatram da je Beograd bezbjedniji od Pariza i Londona i jako prijatan za putovanje – dodaje ova Japanka.

U Srbiji ima dosta prijatelja i za njih samo riječi hvale.

– To su zaista divni ljudi i veoma ljubazni prema meni. Znam da je teško zaraditi platu za normalan život u Srbji. Međutim, veoma su srdačni, znaju da uživaju u životu i imaju bogato srce. Veoma im se divim i želim da svoje mišljenje podjelim sa ljudima koji ne poznaju Srbiju. Želim da prenesem Japancima svoja iskustva i voljela bih da ih zainteresujem više. Zbog toga nekada pripremamo srpska jela i svakako nudimo rakiju našim gostima – priča Kumiko.

Osim domaćih gostiju u baru se nađe i poneki Srbin.

– Neki žive u Japanu dok drugi dolaze poslom, rade u orkestru, za velike kompanije ili dolaze kruzerom. Zadovoljstvo nam je da ih ugostimo. Posljednji put bio nam je jedan srpski student, probao je riblju čorbu i rusku salatu i rekao da ima gotovo isti ukus kao prava srpska. To me je baš obradovalo – zaključuje Kumiko Hojo.

(B92)