Legendarni fudbaler

Bora Milutinović: Nijedan igrač ne može da bude iznad tima

19:20, 19.02.2020.
Izvor: ATV
Zajedno sa svoja dva brata Milošem i Miloradom godinama je nastupao za Partizan. Ponosno kaže da je bio dio čuvenih Partizanovih beba koje su te 1966. godine dogurali do finala Kupa evropskih šampiona. Tamo ih je zaustavio Real Madrid, planetarno najveći klub. Boru je put poslije beogradskih crno bijelih nosio dalje u Francusku da bi se početkom sedamdestih otisnuo u Meksiko. To je bio potez koji će mu obilježiti život. Nakon četiri sezone igranja u Meksiko sitiju, narednih šest godina proveo je kao trener i smatra se jednim od najznačajnijih ljudi u istoriji Universidada. Sa Borom je počela legenda, prvi selektorski posao dobio je 83, naravno u Meksiku i od tada je sve istorija. Jedini je stručnjak koji je pet puta bio na Mundijalu sa pet različitih nacionalnih timova. 

- Nema igrača koji je važniji od tima. Niko ne može da se stavi iznad kolektiva. Imao sam sjajne timove sa izreženim timskim duhom. Zato smo pravili dobre rezultate - rekao je Milutinović.

Taj timski duh danas prepoznaje u selekciji Islanda koja je na prethodnim velikim takmičenjima oduševila planetu. Bez timskog duha, ističe, nemoguće je napraviti rezultat. Kada sam vodio reprezentaciju Nigerije, imao sam najbolje igrače na raspolaganju, ali najlošiji tim kaže Milutnović. Ni danas se nije mnogo toga promijenilo u toj afričkoj selekciji, a Bora je ispričao anegdotu za Uga Sančeza. Legenda Reala, zamalo je završila u Beogradu u Crvenoj zvezdi.

- Nije bitno ko je tada bio u klubu. Prpeoručio sam im Sančeza, a pitali su me koliko je visok. Nije nešto visok, pa da li je brz, kažem da nije, kakva mu je desna noga - onako, a lijeva, lijevu nema. Onda su mi rekli daj ga Partizanu. Taj čovjek je imao nevjerovatan osjećaj za gol. Vaske (prim aut Velibor Vasović) je kasnije vodio Zvezdu, izgubili su od Reala 3:0, a Sančez im je dao dva gola. On je jedne sezone dao 35 golova za Real iz prvog dodira, to nikada nije viđeno - rekao je Milutinović.

Diči se što potiče iz Partizana. Ono što sam trebao da naučim, naučio sam u Partizanu i to praktikujem cijeli život rekao je Milutinović. Oni stariji navijači crno bijelih, skloni su da kažu da je njegov brat Miloš, najbolji fudbaler koji je hodao ovim prostorima. 

- Miloš mi moj brat, za mene je najbolji. Bila su to druga vremena, Miloš, Milorad i ja smo igrali zajedno. Kada igramo tri na tri u ulici kada igraš protiv Miloša teško da možeš da pobijediš. Ja sam se borio da ga pobijedim, što se rijetko dešavalo.Teško mi je da pričam jer me preuzmu emocije. Kada je Miloš igrao bilo je drugačije. On je uvijek išao ka golu, direktno, a kažu da je tada bilo lako. Nije bilo lako - rekao je Milutinović.

Posljednji angažman Bora Milutnović imao je prije više od deset godina kada je vodio Irak. Odavno živi u Kataru gdje se skrasio, ali fudbal mu je i dalje pasija. Kaže, veliki trener poznaje se po tome šta je stvorio i ostavio iza sebe, a ne samo po trofejima.