Istraživanje

Negativne misli mijenjaju mozak, ako im se prepustimo na putu smo BEZ POVRATKA

02:46, 03.06.2019.
Izvor: 6yka.com
Thumbnail
Misao menja strukturu... Vidio sam ljude kako menjaju svoj mozak mislima, kako bi izliječili ranije neizlječivu opsesiju i traumu, kaže Norman Doidge, psihijatar i autor knjige Mozak koji sam sebe mijenja.

Ljudski mozak je nevjerovatno fleksibilan. Može se oblikovati gotovo kao plastelin, samo uz malo više vremena i truda. U posljednjih 20 godina, zahvaljujući brzom razvoju u oblasti slikanja mozga i neuronauke, sada se može sa sigurnošću tvrditi da je mozak sposoban za reinženjering - i da smo mi sami inženjeri.

Umnogome, neuroplastičnost - opšti termin koji opisuje trajne promjene na mozgu tokom ljudskog života - je sjajna stvar.

S druge strane, možemo redizajnirati svoj mozak nagore!   

Srećom, zahvaljujući našoj sposobnosti da se odučimo od štetnih ponašanja, uvjerenja i navika, možemo se uvijek vratiti na pravi kurs.    

Donald Heb, rani pionir neuroplastičnosti i neuropsihologije, rekao je da se neuroni koji zajedno funkcionišu međusobno povezuju. Dr Michael Merzenič, koji je danas možda najpoznatiji svjetski neuronaučnik, nadogradio je Hebov rad, dokazujući odnos između misli i strukturalnih promjena u mozgu.

Naša iskustva, ponašanje, razmišljanje, navike i način na koji reagujemo neodvojivi su od toga kako se naš mozak oblikuje. Negativne navike mijenjaju naš mozak nagore. Pozitivne navike mijenjaju naš mozak nabolje.

Thumbnail

Kako negativno ponašanje kao što je kukanje, mijenja strukturu mozga?

Svi znamo nekoga ko je uvijek negativan. Osobu koja čini se nikad nije zadovoljna.

Negativni ljudi se gotovo uvijek žale na nešto. Još gore, ljudi koji stalno kukaju ne zadovoljavaju se time da zadrže svoje misli i osjećanja za sebe, već traže nekog nevoljnog slušaoca. Nesumnjivo je da nerviraju svoje prijatelje i porodicu, ali ne treba ih kriviti već razumjeti.

Neki su hronično nezadovoljni. Ako ne pričaju o svojoj tegobi, onda vjerovatno razmišljaju o njoj.

Psiholozi nazivaju ovo kompulsivno ponašanje ruminacija, koja se definiše kao repetitivno razmišljanje o problemu bez kraja i konca. Ruminacija je, nažalost, direktno vezana za depresivan i anksiozan mozak. Ljudi koji se stalno žale imaju manji emocionalni koeficijent, koji je neophodan za razumjevanje emocija. Njih ne zanima vaše gledište, razmišljanja ili osećanja. Oni će koristiti svaku priliku da vam se izjadaju.

Da li je mozak kriv? Odgovor je uglavnom - da.

Većina negativnih ljudi ne želi da se ovako osjeća. Ko bi želio?

Negativne misli = negativno ponašanje

Štetno ponašanje kao što je kukanje, ako mu dozvolimo da se kontinuirano odvija u mozgu, neminovno će izmijeniti misaone procese. Izmenjene misli vode do izmenjenih uvjerenja, što vodi do promjena u ponašanju.

Naš mozak po prirodi ima tendenciju da se fokusira više na negativne okolnosti nego na pozitivne. Dr Rik Hanson, neuronaučnik i autor knjige Buddha's Brain objašnjava to ovako:

Negativni stimulansi proizvode više neuronske aktivnosti nego jednako intenzivni pozitivni stimulansi. Njih je takođe lakše i brže uočiti.

Kada ponavljamo fokus na negativnom, žaleći se konstantno, mi koristimo neurone odgovorne za negativnu tendenciju. Tako da kreiramo negativno ponašanje putem ponavljanja.

Nije moguće sve vrijeme biti srećan i pozitivan, niti to treba pokušavati. Međutim, treba da preduzmemo konkretne korake kako bismo se borili protiv negativnog razmišljanja. Istraživanja pokazuju da je meditacija jedan od načina, piše Buka.