Amfiteatar Fakulteta političkih nauka danas je bio premalen. Nije bilo mjesta za sve brucoše zainteresovane da prisustvuju prvom Akademskom času. Međutim, već sutra će prostorije za predavanja na prvoj godini većine fakulteta biti poluprazne. Ove godine je fakultet upisalo oko 500 studenata manje nego prošle.

“Ja ću biti slobodan reći da je osnov toga demografska struktura. Naravno, da uz sve to mogu se dodati i drugi faktori i činjenice gdje je našim studentima u zadnjim godinama jako povoljno studiranje u inostranstvu, prevashodno misleći na univerzitete u Austriji", rekao je rektor Univerziteta u Banjaluci Milan Mataruga.

Nakon prvog upisnog roka, na banjalučkom Univerzitetu ostalo je skoro pola slobodnih mjesta. Filozofiju je u tom roku upisalo samo četvero studenata. Osim demografije i primamljivih inostranih ponuda, novoizabrani prorektor ističe još jedan razlog.

"Pošto ja gravitiram tamo Semberiji, ja znam da najveći broj onih koji se odluče za studiranje, studiraju u Beogradu i Novom Sadu", rekao je prorektor za nastavu i studentska pitanja Strain Posavljak.

Na Akademiji umjetnosti se, kažu, ne žale na upisnu kvotu. Iako smatra da Univerzitet staje u red onih dobro uređenih, dekana Luku Kecmana izgleda ne drži optimizam kada govori o broju brucoša. Talasi tržišta očigledno sve više zapljuskuju i banjalučki Univerzitet.

“Vi znate da postoji veliki broj privatnih fakulteta koji su po mjestima i u Republici Srpskoj i u Federaciji i kada se matematika stavi na papir, onda se vidi da li se nekom više isplati da studira na privatnom, plaća ga, a da ne ide u veliki grad", rekao je dekan Akademije umjetnosti Luka Kecman.

Na papire kojima se odlučuje o svrsi pojedinih studijskih programa, čini se, matematika nije stavljena. Zainteresovanost studenata bi, valjda, trebala biti osnovno mjerilo. Jer, ignorisati mišljenje onih zbog kojih studiranje postoji dovodi u pitanje neki budući Akademski čas.