Zbog krpljenja rupa u budžetu, Vlada Srpske odlučila se na nesvakidašnji potez. Zagrabiće iz kase Investiciono-razvojne banke oko 24 miliona maraka i prebaciti u budžet, saznaje ATV.

Šema koju su smislili u Ministarstvu finansija do sada nije viđena. Naredili su IRB-u da dva kredita, koja ta banka redovno otplaćuje Svjetskoj banci preko budžeta Srpske, isplate momentalno u državnu kasu. Kako je preostali rok za vraćanje kredita još dvadesetak godina, Vlada će imati dovoljno vremena da tim parama pokrpi rupe u budžetu.

Odluku o prebacivanju para koje su se trebala vrtiti u IRB-ovom fondu za razvoj i zapošljavnaje, Vlada je objavila i u Službenom glasniku.

"Fond za razvoj i zapošljavanje izvršiće jednokratnu otplatu kredita Svjetske banke, a isplata će biti izvršena na jedinstveni račun trezora. Izvršenjem isplate iz tačke tri ove odluke, izmirene su sve obaveze Fonda za razvoj i zapošljavanje Republike Srpske prema Republici Srpskoj, po osnovu kredita iz tačke jedan ove odluke", stoji u Službenom glasniku.

Tako je IRB, pare kojima je trebala finansirati projekte, usmjerio u budžetsku potrošnju. Pojašnjenje ove odluke tražili smo od Ministra finansija, ali Zoran Tegeltija na naše poruke nije odgovorio. Ni u IRB-u nisu htjeli da potvrde postojanje ovog plana.

Objašnjenje sporne odluke Vlade tražili smo u Investiciono-razvojnoj banci, ali tamo sve negiraju. U telefonskom razgovoru poručuju da bi tako nešto bilo presedan i da se sredstva IRB-a ne mogu koristiti za potrebe budžetske potrošnje.

Ipak presedan je napravljen. Iz Revizorskog izvještaja Fonda za razvoj i zapošljavanje vidi se da oba kredita iz sporne odluke Vlada ne mora da vrati odmah nego, lagano, u ratama do 2033. i 2037. godine.

Krediti su odobreni 1998. i 2002.godine sa rokom otplаte od 35 godinа i grejs periodom od 10 godinа, beskаmаtni su, sа ugovorenim servisnim troškom od 0,75% godišnje.

Tako Vladi ostaje dovoljno vremena da parama iz IRB-a popravi likvidnost budžet. Komentar smo tražili i od Glavnog Republičkog revizora koji kaže da u dosadašnjoj praksi nije vidio ovakav slučaj. IRB, inače, međunarodne kredite otplaćuje preko trezora, ali ako su pare ostale u budžetu, revizor će morati da provjeri da li je sve usklađeno sa važećim propisima. Ekonomistima je sve ovo itekako jasno.

"Očigledno je da u strahu da sredstva MMF-a neće doći, a znamo i zašto Vlada pokušava na svaki način da riješi pitanje nedostatka sredstava u budžetu. Ono što je definitivno pogrešno to je da tim mjerama se ništa ne dobiva. Tu se kupuje kratkoročno vrijeme", kaže Zoran Pavlović, ekonomista.

Ekonomisti kažu da bi ovo mogla postati opasna praksa jer je Svjetska banka IRB-u odobrila desetine ovakvih kredita za podršku razvoju. Postojanje ovog plana nezvančno su nam potvrdili i izvori u Ministarstvu finansija uz obrazloženje da IRB ima višak likvidnih sredstava, a Vlada manjak koji nije izvjesno da će zakrpiti kreditom MMF-a.