Opštine i gradovi Republike Sprske i ove godine dobiće isti dio kolača od PDV-a. Iako Vlada 2017. očekuje rast prihoda od indirektnih poreza, svih 55 dodatnih miliona otići će na otplatu ino dugova, pa se privrednom rastu mogu radovati samo u MMF-u.

Prema dokumentu okvirnog budžeta osim iz  republičkih i opštinskih prihoda, Vlada će dugove vraćati i od namjenskih akciza za krpljenje puteva, jer je planirano da dva miliona manje dobiju "Putevi Srpske". Niko nema razloga da se ljuti, kaže ministar finansija, jer je otplata ino dugova zakonski priporitet.

"Servis spoljnog duga je prva osnova koja se servisira kada su u pitnaju indirektni porezi. Mislim da lokalne zajednice nemaju nikakvog razloga da budu nezadovoljne svojim prihodima od indirektnih poreza. Možda mogu da razmišljaju da li im treba neka preraspodljela unutar lokalnih zajednica", izjavio je Zoran Tegeltija, ministar finansija u Vladi RS.

Iz ministarstva finasnija lokalnim zajednicama  poručuju da su u novembru pravili nove projekcije i da su one povoljnije od onih koje stoje u zvaničnom dokumentu okvirnog budžeta.Vjeruju da će ekonomija rasti brže nego što su prvobitno planirali pa ako tako bude opštine i gradovi dobiće dodatnih osam miliona što je opet manje nego 2015.  Zaduživanje Vlade najviše je pogodilo najveći grad u Srpskoj koji danas dobija manje novca od PDV-a nego prije deset godina. I ove godine gradskim ocima su propali  planovi.

"Prije svega smanjeni su prihodi koji se očekuju od PDV-a u skladu sa preporukama koje smo dobili od Ministarstva finansija i to je otprilike nekih milion maraka manje nego što je bilo u nacrtu", rekla je Božana Šljivar, v.d. načelnika Odjeljenja za finansije grada Banjaluka.

Ekonomisti upozoravaju da Banjaluci i drugim lokalnim zajednicama koje muku muče i sa vraćanjem sopstvenih kredita, predstoje "godine vraćanja tuđih dugova".Tako se zove analiza koju je radio centar za istraživanje i studije Gea a koja pokazuje da će lokalne zajednice iz svojih prihoda sve više izdvajati za vraćanje Vladinih kredita.

"Opštine i gradovi u RS ako posmatramo period od proteklih desetak godina trpe i nose veliki teret tog spoljnog zaduženja gdje se entitet zadužuje a gdje one praktično i ne učestvuju u donošenju tih odluka o kreditima. Sa druge strane primorane su da preuzmu značajan dio tog tereta. I ono što smo mi vidjeli tokom ovog istraživanja jeste da taj teret postaje sve veći", kazao je Marko Martić iz Centra za istraživanje i studije "Gea".

Osim lokalnih zajednica u vraćanju ino dugova sve više učestvuje i javno preduzeće "Putevi Srpske".

Odavno je poznato da Vlada od namjenskih akciza za krpljenje puteva,  krpi sve veće rupe u budžetu.

Iako vozači godišnje uplate oko 65 miliona za održavanje puteva, za tu namjenu ode 15 do 20 miliona maraka manje.