Veliko istraživanje o stavovima mladih Srba: Sve najgore o političarima

Autor Tanja, ATV

Objavljeno: 18:00, 11.08.2017

Tri četvrtine mladih u Srbiji ne vjeruje političarima, a skoro polovina njih ima neutralnu reakciju na pojam Evropska unija, pokazuje istraživanje KOMS.

Krovna organizacija mladih Srbije predstavila je “Alternativni izveštaj o položaju i potrebana mladih u Republici Srbiji”, u kojem istražuje stavove mladih prema politici, tržištu rada, obrazovanju, aktivizmu, bezbjednosti, kulturi i vrijednostima.

Prosječna starost ispitanika je 22,7 godina, a upitnik je popunilo 68,8 odsto mladih žena i 31,2 odsto mladih muškaraca. Njih 65 odsto živi u većim gradovima u Srbiji, a najviše, 46,9 odsto ih je iz beogradskog regiona.

Jedan od istraživača Boban Stojanović kaže da rezultati pokazuju da mladi apsolutno nemaju nikakvo povjerenje u institucije.

“Dakle, tu je negativan stav prema demokratiji, političarima i EU. Mladi su razočarani životom u Srbiji, a političare vide kao glavni uzrok pada društvenih vrijednosti”, navodi Stojanović.

Prema njegovim riječima, rezultati pokazuju i to da mladi u Srbiji ne vide perspektivu.

“Njih 70 odsto želi da ode iz mjesta u kojem živi. Dio želi u inostranstvo, dio u velike gradove. Oni koji su u velikim gradovima žele da idu van zemlje, oni koji su iz malih mjesta žele u velike gradove”, ističe Stojanović.

čak 70 odsto mladih kaže da planira da se odseli iz mjesta u kome živi –
u Zapadnu Evropu želi njih 44 odsto, a u SAD 8 odsto.

Najviše mladih (22/23/21 odsto) kaže da jednom u tri mjeseca ide u pozorište/bioskop/muzeje. Nna internetu su svakodnevno (98,1%).
Na društvenim mrežama su takođe svakodnevno (87,7%). Oko 13 odsto mladih ne gleda uopšte TV i ne čita novine.
Skoro polovina ima status studenta, 60,6 odsto nema mjesečnu zaradu, a 61 odsto njih živi u porodičnom stanu. Kao najveći problem vide nezaposlenost, a zatim obrazovni sistem, sistem vrijednosti i korupciju.

Mladi kažu da su i dalje zainteresovani za politiku, a tek svaki deseti kaže da nije uopšte zainteresovan. Na skali od jedan do pet, odgovore 4 ili 5 je dalo kombinovano 60,4 odsto ispitanika, a prosjek je 3,5.

Većina (91%) smatra da bi mladi trebalo da učestvuju u procesima donošenja političkih odluka, a 48,8 odsto smatra da nema nikakav uticaj na te odluke.

Mladima u Srbiji je važno (75 odsto) da političari i partije imaju dio posvećen njima u kampanji i programima, ali za nijansu više njih misli da im se političari ne obraćaju (40 odsto naspram 36 odsto).

Što se povjerenja tiče, tu nema mnogo nijansi – 76 odsto mladih kaže da ne postoji političar kome veruje, a na skali od 1 do 5 na pitanje da li partije rade u interesu mladih, kombinovano odgovore 1 i 2 daje 83,1 odsto.

Zato i dalje smatraju da se kroz aktivizam može popraviti stanje u društvu – 58 odsto odgovara sa da, a tek 16 odsto sa ne. Iako mahom ne prihoduju od učešća u radu u nekom od udruženja (82 odsto), nepunih 60 odsto mladih smatra da im je aktivizam pomogao za lični napredak ili karijeru.

Zanimljiv je odgovor na pitanje da li je demokratija najbolji oblik vladanja – 33 odsto kaže “da”, 32 odsto kaže “ne”, a 35 odsto kaže “ne znam”. Za monarhiju je tek 16 odsto mladih.

Ipak, 46 odsto ne smatra da je Srbiji “potreban jak vođa kog će narod slijediti”, dok 39 odsto misli da je jak lider neophodan državi. U istraživanju se ističe da je kod žena učestaliji odgovor da – 43,2 odsto, naspram 28,8 odsto kod muškaraca.

Stavovi mladih prema Evropskoj uniji se posljednjih godina drastično mijenjaju, a u ovom istraživanju, na pitanje kakva im je prva reakcija na pojam EU, njih čak 46 odsto kaže “neutralna”, “negativna” je kod 28 odsto, a najmanje ima “pozitivne” – 26 odsto. Ipak, 42 odsto mladih podržava ulazak u EU, a 32 odsto je protiv.

Međutim, mladi nisu sigurni da bi bolje živjeli kada bi Srbija ušla u EU – njih 32 odsto vjeruje da bi sve ostalo isto, 26 odsto ne zna, 25 odsto vjeruje u boljitak, a 17 odsto smatra da bi se živjelo gore.

Zato 60 odsto mladih kaže da sebe smatra za “evrorealistu”, 18 odsto je evroskeptika, 10 odsto je evroentuzijasta, dva odsto evrofoba i za “drugo” se odlučilo 10 odsto mladih.

(B 92)

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someone