Mora se uvesti red, i mora tačno da se zna ko traži posao, a ko bi da se “šlepa”, i da zloupotrebljava institucije. Namjera Vlade i Zavoda za zapošljavanje da konačno razdvoje žito od kukolja, i da podijele aktivne i pasivne tražioce posla naišla je na sveopšte odobravanje.
Za reformu je, ustinu, bilo krajnje vrijeme. Nije tajna da je na desetine hiljada građana godinama na Birou samo da bi imali zdravstveno osiguranje. Mnogi ili ne traže posao, ili već negdje rade na crno. Koliko je ta činjenica, nazalost tačna, dokazuje i statistika. Omjer od 120 hiljada “pravih” naprema 70 hiljada “lažnih” nezaposlenih može da bude samo znak za uzbunu.
"Vidjećete kako će izgledati brojke drugačije kada pogledate šta je aktivna ponuda radne snage na tržištu, i razdvojite to od ove socijale. Onda će drugačije staitstika izgledati i mislim da smo to i ranije trebali da uradimo", izjavila je Željka Cvijanović, predsjednica Vlade RS.
Najviše su se, naravno, obradovali poslodavci. Kako i ne bi, kada se dešava da im konkursi nekad i propadnu. Recimo, od trideset kandidata koji im dođu sa biroa, ispostavi se da nijedan ne traži posao. Tu su samo reda radi, čisto da im ne propadne zdravstveno osiguranje. Nije sporno da će ga i dalje imati, i da treba da ga imaju, ali preko Fonda zdravstvenog osiguranja. Zavod za zapošljavanje tako bi konačno trebalo da dobije pravu ulogu – da posreduje u zapošljavanju, bez prepreka. Sa kristalno jasnom evidencijom, ne sumnjaju da će biti efikasniji. Što se poslodavaca tiče, Vlada treba da ide čak i korak dalje.
"Ono o čemu Vlada treba u nekom budućem periodu razmisliti jeste kopiranje rješenja iz Srbije, gdje se za pravo besplatnog osiguranja uvodi imovinski cenzus. Vi danas imate veliki broj onih koji rade na crno ili se bave nekim privatnim poslom, od poljoprivrede, keramičara, vodoinstalatera, itd. I oni dobijaju besplatno osiguranje, a realno imaju prihode da ga plaćaju", rekao Saša Trivić, Unija udruženja poslodavaca RS.
Problem nezaposlenosti u Srpskoj, nažalost, ima mnogo više slojeva. Zato i reforma, isto tako, mora da bude višeslojna. Naredni zadatak Vlade trebalo bi da bude povećanje efikasnosti rada Zavoda. Osim što će, činjenica, stručnjaci raditi sa manje ljudi, pa će moći više da im se posvete, javni i privatni sektor u oblasti zapošljavanja konačno treba povezati. Do sada se to dešavalo samo letimično. U najjačim ekonomijama svijeta, saradnja svih ustanova koje zapošljavaju građane je potpuno normalna, ali i obavezna. A gdje je uključivanje poslodavaca, i povezivanje školstva sa potrebama tržišta rada. Iako se stalno najavljuje, ta reforma uporno izostaje.
"Politika stalno u kontinuitetu pokušava da zadrži fokus na Zavodu za zapošljavanje. A ja mislim da Zavod treba da bude nezavisna institucija, koja treba da osmišljava i kreira strategije, da definiše ciljeve, da stremi ka ostvarenju tih ciljeva, da razvije metode kojima će se podstaći poslodavci, i pomoći da dođu do kvalitetnih saradnika, da uključe obrazovne institucije koje mogu da pripreme nezaposlena lica", kaže Miroslav Vukajlović, agencija za posredovanje pri zapošljavanju “Spektar”.
Pošto su te reforme na dugom štapu, 116 hiljada nezaposlenih će, pored izmena od iduće godine, imati još povoda da vjeruju u bolje sutra. Doduše, razlog za to nije nimalo pozitivan . Zbog iseljavanja stanovništa, i negativnih demografskih kretanja, radnih mjesta biće više, ponuda će biti bolja, a i novčanici bi barem malo trebalo da se podebljaju.
