Na Olimpijskim igrama u Rio De Ženeiru, Bosnu i Hercegovinu predstavljaće 11 sportista od čega troje iz Republike Srpske. Plivač Mihajlo Čeprkalo, strelkinja Tatjana Đekanović i atletičarka Lusija Kimani.

Kažu u Rijo ide nikad brojniji bh. olimpijski tim - to je tačno. Tačno je i da Srpska u Riju ima jednog predstavnik više nego u Londonu prije četiri godine.  Tačno je i da se od Londona malo šta promijenilo kada je u pitanju finansijska podrška nadlenžnih, neophodna da se napravi vrhunski rezultat. Odlazak Mihajla Čeprkala, Tatjane Đekanović i Lusije Kimani na Olimpijske igre, predstavlja njihovu ličnu pobjedu i ravno je čudu, s obzirom na uslove u kojima su radili prethodne četiri godine.

"Ko god je sa naših područja uspio da ode u Rio to je kao da je već uzeo medalju. Kad samo pomislim koliko je bilo patnje da odemo na neka važna takmičenja gdje je ona mogla da ispuni norme i na kojima je bodove za Olimpijske igre to je zaista veliki uspjeh", rekao je trener Neven Rašić.

"Već je osvojio medalju kako ja to volim da kažem samim tim plasmanom  na Olimpijadu. Bilo je jako teško, prije svega finansijski i, kao što znate, Mihajlo je namjlađi član tog tima i njemu je velika čast što će biti dio olimpijskog tima", ističe trener Goran Grahovac.

Ministarstvo sporta Srpske na svom spisku pod stavkom potencijalni olimpijski kandidati imalo je 10 sportista od kojih troje ide na Olimpijske igre. Na papiru veliki uspjeh. Daljom računicom, dolazimo i do podatka Međunarodnog olimpijskog komiteta - na skoro svakih 700 hiljada ljudi na planeti dodje jedan učesnik Olimpijskih igra. I tu smo, reklo bi se iznad prosjeka. Statistika je čudna stvar. Otkriva sve, a ne pokazuje ništa. Tatjana Đekanović na olimpijskom putu je trenirala u teslićkoj streljani na papirnim metama koje su izašle iz upotrebe prije gotove tri decenije. Mihajlo Čeprkalo samo u ovoj godini preplivao je više kilometara nego što neko godišnje predje automobilom, a slično je i sa Lusijom Kimani.  Za trud su od ministarstva pred put u Rio dobili, 10 hiljada maraka da im se nađe. Nešto ranije i stipendije, retrokativno isplaćene. Da li je i onih sedam “potencijalnih” moglo do olimpijske norme? Na papiru nije. Opet stastika, bolje da se uzdamo u rad.

"Teško je reći da li je moglo više. U ovom trenutku tako je kako je. Naravno na svima nama je da za sljedeću Olimpijadu svi bolje pripremaju. Svi sportski savezi i Ministarstvo i inistucije i pojedinci. Da svi više radimo. Uključujući i Olimpijski komitet. Da svi više podržavamo sport i da podržavamo masvonost u sportu. Moje lično mišljenje je da iz masovnosti proizlazi vrhunski kvalitet”, rekla je : Jasmina Davidović, ministar porodice, omladine i sporta u vladi RS.

A Olimpijski komitet BiH, kaže nam jedan od olimpijaca iz Srpske, pred  put za Rio dao im je opremu i novac za džeparac. Baš tako je rekao - za džeparac. Valjda misle, da to što su ostvarili svoje sportske snove i idu na Olimpijske igre dovoljna je sastisfikacija. A put do ostvarenja snova, bio je posut trenjem, okupan znojem i nadasve, koštao je. Novca najviše, a ništa manje ni živaca. Olimpijski komitet BiH odlučio je i da evenutalnu zlatnu medalju nagradi sa 50 000 maraka. Put do nje, košta mnogo više.

"Prema nekim procjenama, da bi se napravio jedan olimpijac da se osvoji jedna olimpijska medalja potrebno je oko milion maraka. Cijeli budžet za sport Republike Srpske iznosi oko 900 000 maraka. Mislim da je taj podatak jasan pokazatelj gdje smo mi u odnosu na svijet i Evropu. Koliko ulažemo u sport, koliko ulažemo u mlade, koliko ulažemo u stručni kadar. Mislim da ne možemo očekivati više sportista na Olimpijskim igrama. Svi bismo mi voljeli da ih bude više, ali ja nisam optimista s obzirom kako se radi”, rekao je novinar  Bojan Božić.

Najviše šanse za osvajnje medalje, iz bh. olimpijskog tima daje se Amelu Tuki, koji je gle čuda veći dio karijere proveo trenirajući u Italiji. Ne tako davno, priznao je i sam kako je podrška koju je dobijao od nadležnih bila mizrena, gotovo nikakva. Zato je odlazak 11 sportista u Rio De Ženeiro, svojevrstan presedan , a Mihajlo Čeprkalo, Tatjana Đenkanović, Lusija Kimani su svojevrsni heroji Srpske. U vremenu kada sportska igrališta svjesno pretvaramo u parkinge, kada igrališta zjape prazna i zapuštene, izboriiti plasman  na Olimpijske igre predstvlja herojstvo koje se graniči sa čudom. Ne čudi onda što se nadležni diče sa 11 olimpijaca, dok Srbija šalje 103, Hrvatska 86, Slovenija 77, Crna Gora 34. Srpska tri, a Crna Gora 34, a imaju duplo manje stanovnika od Republike Srpske.