Da li je priča o reviziji tužbe protiv Srbije samo pokušaj Bakira Izetbegovića da stabilizuje poljuljanu poziciju u Sarajevu ili se iza brda valja mnogo ozbiljnija priča?

Nakon što je pretrpio značajne udarce u vlastitoj stranci logično je pomisliti da je odbrana nacionalnih interesa, na koju se poziva, samo politička predstava. Samo što je ovaj put ulog mnogo veći - ignorisanje legalnih institucija Bosne i Herecegovine.

Nesporno je da je, prvi put od Dejtona, bošnjački član Predsjedništva odlučivao sam, i da je ignorisao glasove protiv revizije koji su se čuli od legitimnih predstavnika srpskog i hrvatskog naroda. Druga strana medalje je kako je to do sada Izetbegoviću uopšte polazi za rukom, ako možda nije dobio mig sa strane.

"Gdje god su SAD postigle sporazum, gdje god je napravljen mir, taj mir je bila nova mina koju su oni džojstikom preko okeana mogli da aktiviraju. Ovdje ih, nažalost i na našu nesreću, postoji dosta", rekao je advokat Goran Petronijević.

"Rekao bih da je to bio nagovor odlazeće administracije upravo u cilju da se, u trenutku kad će jugoistok Evrope biti na niskoj skali prioriteta nove administracije, da se na neki način potencira zaoštravanje da bi se, na ovaj ili onaj način, BiH ostavila na radarskom ekranu i Trampove administracije", rekao je Srđa Trifković.

Ako se veliki opet igraju na Balkanu, onda bi presedan da se ruši konsenzus u Bosni i Hercegovini koji je temelj Dejtona trebao da bude zabrinjavajuća poruka, posebno za samu državu i njenu budućnost. Politika kao rijetko kad udara na pravo i Ustav, prije svega. Da se struka pita, priče o reviziji ne bi moglo da bude, jer za odluku nije bilo saglasnosti sva tri naroda. Izetbegovićev tim, očigledno, ima drugu viziju. Na njima je da podnesu zahtijev, a ostalo ostavljaju Međunarodnom sudu pravde.

"Onda ćemo svi ući u najsitnije pore zahtijeva, i onda ćemo svi biti upoznati sa konačnim tekstom aplikacije. U konačnici, ostavimo Međunarodnom sudu u Hagu na konačnu prosudbu, na konačno odlučivanje, ima li uopšte, i hoće li biti u našem zahtjevu novih činjenica i novih dokaza", rekao je član pravnog tima Bakira Izetbegovića Enis Omerović.

Spoljne politike, po Dejtonskom sporazumu koji se, po svoj prilici, primjenjuje kako kome odgovara, ne bi ni smjelo da bude bez konsenzusa na državnom nivou. Pošto im ni to, izgleda, nije prepreka, pravni tim Bakira Izetbegovića pozvaće se i na presudu Radovanu Karadžiću. Njegov advokat smatra da im to ne bi mnogo pomoglo.

"Oni se pozivaju na presudu doktoru Karadžiću. Ta presuda, i u toj presudi postoji mnogo elemenata koji umanjuju njihovu mogućnost, i ja sam govorio da su oni i činjenično i pravno, ako se oslanjaju na presudu doktoru Karadžiću, najmanje 30 posto slabiji nego u momentu kada su podnosili tu tužbu. Prema tome, tu nema nikakve mogućnosti. To je s onog materijalno-pravnog, činjeničnog dijela", rekao je advokat Radovana Karadžića Goran Petronijević.

Ako je pravo u drugom planu, onda je u globalnim igricama Bosna i Hercegovina ponovo samo šahovska figura u rukama američke administracije.

Realno, Amerikanci bi, tako, i Srbiji poslali jasnu poruku. Proces će, ako ga bude, neminovno potrajti godinama, a srpskim vlastima to bi bio signal da popuste u nekom narednom periodu na nekim drugim frontovima ili možda baš kada je u pitanju Republika Srpska. Srpski predstavnici u Sarajevu, koji su se složili da, u slučaju obnove postupka ne žele da ostanu u institucijama Bosne i Hercegovine, vjeruju da Izetbegović ima jaka leđa. Očigledno bi mogla Bosnu i Hercegovinu skupo da koštaju.