Manje državljana, više para u budžetu Bosne i Hercegovine. To je, otprilike, rezultat odricanja od domaćeg državljanstva za koje se plaća 800 maraka administartivne takse. U Ministarstvu civilnih poslova kažu da je ta taksa prije 15 godina koštala više nego duplo i da joj je cilj da što više ljudi ostane u zemlji.

"Mnoge države koriste ovu taksu kao jedan od destimulativnih faktora za postupak odricanja. Tako da propišu izuzetno visoku taksu da bi ona bila destimulativna za lica koja se odriču", rekao je Milan Zjajić, pomoćnik ministra civilnih poslova BiH.

Ipak, u Ministarstvu finansija i trezora BIH priznaju da se milioni od te takse troše na finansniranje 75 državnih institucija i da ni marka ne ode na programe i projekte za zapošljavanje ili pomoć povratnicima. Nije teško sabrati koliko je para u proteklih dvadesetak godina otišlo na administraciju, ako se zna da je u tom periodu Bosnu i Hercegovinu zvanično napustilo više 73.000 ljudi. Da su svi platili po 800 maraka, bilo bi to oko 58 miliona maraka.

"Ta sredstva su sastavni dio budžeta institucija BiH iz kojeg se finansiraju sve obaveze budžetskih korisnika, počevši od plata, materijalnih troškova, nabavki, zakupa i drugih kategorija", kaže Jusuf Džaferović iz Ministarstva finansija i trezora BiH.

Za one koji se odriču bh. državljanstva zarad sticanja državljanstva u zemljama bivše SFRJ, administrativna taksa je 200 maraka. U Centru za ljudska prava kažu da ni to nije malo, a posebno su ljuti što sve takse odlaze na krpljenje budžeta.

"To je već dugogodišnja praksa u našoj državi da se ponovnim nametanjem, odnosno novim nametima ili povećanjem postojećih nameta, zaradi i na neki način smanji ta rupa u budžetu", kaže Tamara Udovčić iz Banjalučkog centra za ljudska prava.

Punjenje budžeta pod izgovorom zvanim - ostajte ovdje, nije prava mjera, kažu građani. Naročito što, osim te destimulativne, ima sve manje stimulativnih mjera da bh. državljani to i ostanu.