Mislio sam da me više nema, ali zahvaljujući dr Bojanu Bagiju i želji da budem uz djecu otrgao sam se od smrti, kaže Aleksandar Saša Šešlija (47), kome je neophodna transplantacija srca.
Hrabri Subotičanin živi samo zahvaljujući pumpi na baterije i struju koja je bukvalno vezana za njegovo srce i od koje se ne odvaja. Bitku za život bije od 2011. godine, kada je njegovo srce oslabilo zbog nepreležanog virusa.
- Sve se dogodilo preko noći i poslije nepreležanog virusa srce je toliko oslabilo da sam sve teže disao i nisam mogao da obavljam svakodnevne poslove. Rečeno mi je da je neophodna transplantacija srca. Tako sam živio četiri godine, ali prošle godine više nisam imao snage. Jednostavno sam se ugasio, umro sam. Da nije bilo dr Bagija i njegove ekipe u subotičkoj bolnici, ni mene više ne bi bilo - priča Saša Šešlija, vrsni informatičar zaposlen u Opštoj bolnici.
Na ivici života i smrti, Saša je u momentima kada je bio svjestan jedino molio boga da doživi 21. april i bude na prvom rođendanu svog mlađeg sina. To se i dogodilo nakon što mu je u Kliničkom centru u Beogradu ugrađena pumpa.
- Sada sam polurobot, polučovjek, živim na struju i baterije. Svaki dan moram da previjam otvorenu ranu na stomaku kroz koju je provučen kabl za pumpu. Obratio sam se klinici u Beču, gdje je transplantacija 120.000 evra - kaže Saša.
Pomoć na broj 5066
U međuvremenu, Sašini sugrađani i kolege su pokrenuli nekoliko humanitarnih akcija i do sada je sakupljeno 30.000 evra. Nedavno je dobio SMS broj 5066, u koji njegova porodica ulaže velike nade.
