Žalbeno vijeće Mehanizma za međunarodne krivične sudove /MMKS/ danas je saslušalo usmenu argumentaciju žalbe koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu u postupku protiv Vojislava Šešelja, koju je 31. marta 2016. godine izreklo Pretresno vijeće Haškog tribunala.

Tužilaštvo je iznijelo tvrdnje da je Pretresno vijeće pogrešno primijenilo pravo, jer nije pružilo obrazloženo mišljenje i da je pogrešno tumačilo činjenice kada je Šešelja oslobodilo optužbi, saopšteno je iz Mehanizma.

U saopštenju se navodi da je Tužilaštvo zahtijevalo da Žalbeno vijeće preinači presudu Pretresnog vijeća i proglasi Šešelja krivim u skladu s optužbama i shodno tome mu izrekne kaznu ili alternativno da naloži ponavljanje suđenja.

U svom podnesku dostavljenom prije pretresa Šešelj je tvrdio da žalbu Tužilaštva treba odbaciti u cijelosti.

U saopštenju se navodi da Šešelj, koji se opredijelio da se sam zastupa, nije bio prisutan na žalbenom pretresu, a u svom podnesku respondenta dostavljenom prije pretresa naveo je da nema namjeru da prisustvuje žalbenom pretresu.

"Žalbeno vijeće je u septembru 2017. godine Vojislavu Šešelju dalo priliku da preispita svoj stav i upozorilo ga da će naložiti sekretaru da imenuje branioca u pripravnosti kako bi zastupao njegove proceduralne interese ukoliko ostane pri stavu da ne prisustvuje žalbenom pretresu. Šešelj nije odgovorio na ovaj poziv da preispita svoj stav", dodaje se u saopštenju.

Tokom procesa bila je prisutna Kolin Rohan, koja je imenovana za branioca u pripravnosti, kako bi se zaštitili proceduralni interesi Šešelja.

Vojislav Šešelj ima priliku da odgovori na usmene argumente Tužilaštva u roku od 10 dana od trenutka kada primi transkript pretresa po žalbi na srpskom jeziku.

Tokom prvostepenog postupka Tužilaštvo je teretilo Šešelja za progon, deportaciju i nehumana djela /prisilno premještanje/ kao zločine protiv čovječnosti, kao i za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili namjerno nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Šešelj planirao, naredio, podsticao, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao te zločine, te da je učestvovao u zločinima od avgusta 1991. do septembra 1993. godine učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem uklanjanja većine hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva sa oko trećine teritorije Hrvatske, velikog dijela BiH i djelova Vojvodine u Srbiji.

Pretresno vijeće Haškog tribunala je većinom glasova oslobodilo Šešelja svih optužbi koje su mu stavljane na teret.

LIDER RADIKALA NIJE PRATIO IZLAGANJE TUŽILAŠTVA

Lider radikala Vojislav Šešelj rekao je da nije pratio izlaganje Tužilaštva pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove po žalbi na oslobađajuću presudu, te da je, što se njega tiče, on sa Haškim tribunalom završio ma šta oni dalje pokušavali.

"Šta god da urade, šta me briga. Ja se tamo ne vraćam ni u jednoj varijanti. Uopšte me više to ne interesuje. Nisam ni pratio izlaganje Tužilaštva, jer u to vreme spavam", rekao je Šešelj.

On je napomenuo da se tužilac žali što se sudsko vijeće nije izjašnjavalo o samim zločinima.

"Ovde to nije bitno, jesu li se zločini desili ili nisu, nego je bitno što nije moguće utvrditi nikakvu vezu između mene i tih zločina, i zato pribegavaju udruženom zločinačkom poduhvatu", rekao je Šešelj za "Sputnjik".

On je podsjetio da je u slučaju generala Ratka Mladića izbačen iz tog udruženog zločinačkog poduhvata, jer tamo nije bilo dokaza za to.

Šešelj je rekao da je tužilaštvo nemoćno, ali da zavisi sve od političkih planova "gazda" Tribunala.

"Zavisi šta oni odluče, da li da mi se ponavlja suđenje ili ne ... Ko to zna, otkud ja to znam? Ne razmišljam uopšte o tome. Oni nešto razmišljaju, ali ko će da upre u njihov misaoni proces. Namera im je da do kraja proleća sve to završe", naveo je Šešelj.

On je dodao da ne bi o tome nagađao, ali da je taj sud u svakom slučaju pobijeđen.

(Srna)