Nema para, a računi puni. Barem tako pokazuju podaci Agencije za bankarstvo.Samo u prvih devet mjeseci prošle godine, građani Srpske u bankama su čuvali 128 miliona maraka više nego 2016 godine.

Da bankarima dobro ide, potvrđuju i u banjalučkoj ''Unikredit banci''. Kažu, štednja je kod njih prošle godine rasla deset odsto. Građani, tvrde, igraju na sigurno, i radije odlučuju da novac povjere banci, jer će od toga profitirati.

"Štede za neke buduće potrebe, poznate i nepoznate. I s druge strane, štede da bi ostvarili profit od kamatnih stopa. Definitivno, kad pogledamo strukturu štednje naših klijenata, oni su zasnovani na povjerenju", kaže Siniša Adžić, izvršni direktor “Unikredit” banke Banja Luka.

Ako već toliko kukamo da se nema, otkud onda toliki porast štednje, pitaju građani. Ipak, pokušavaju da objasne tu pojavu time da nije neuobičajeno da se na štednju stavlja čak i desetak maraka mjesečno, sve ne bi li se ponešto skupilo za određeno vrijeme. Naravno, ko im više, više i stavlja na račun.

Tu je i pomoć rodbine iz dijaspore koja šalje novac pa, ako se već ne potroši, onda ide na štednju, a banke su, prema ekonomistima, najbezbjednija mjesta za to. Objašnjavaju da je štednja sigurna opcija, u odnosu na investiranje, posebno u stranoj valuti.

"Bez obzira što je konvertibilna marka već duži niz godina stabilna i što nije bilo nekih problema vezanih za stabilnost domaće valute. Vjerovatno s obzirom na iskustva prijeratna se građani odlučuju da štede u stranim valutama, što smatraju za sigurniji vid štednje", rekao je Saša Grabovac, udruženje ekonomista “Swot”.

"Ako pogledamo tržište kapitala u BiH i mogućnosti investiranja, ono je dosta suženo. Možete pogledati i stanje na banjalučkoj i sarajevskoj berzi, ono jednostavno nije stimulativno za bilo kakav vid investicije", kaže Siniša Pepić, ekonomista.

Za devet godina, štednja građana u Srpskoj porasla je za čak 180 odsto. Iako je tako, građani Federacije u bankama čuvaju daleko veći iznos novca, skoro četiri puta više. Dok je u Srpskoj štednja po stanovniku 1750, u Federaciji se ta cifra popela na 4400 maraka.