Kada mu je prije pet mjeseci zbog iznenadne gangrene amputirana desna noga, za Boža Dodera iz Trnovača kod Foče i njegovu petočlanu porodicu počela je prava životna drama.

Bez posla je ostao prošle godine, ali dok ga je zdravlje služilo, Božo je uspijevao da prehrani porodicu, a sada je to jednostavno nemoguće. Doderi žive kao podstanari u skučenom i punom vlage stančiću, od svega dvadesetak kvadrata. Ono malo novca što dobiju od socijalnog, ne može im biti ni za lijekove, tako da bukvalno preživljavaju samo zahvaljujući komšijama i rodbini.

"Da mi nije rodbine, sela i komšiluka, ne bi se imalo šta ni jesti, ništa. Čovjek kad je zdrav sve stigne, stara riječ- kad si zdrav i voda ti je slatka, to ja sad osjetim", kaže Božo Doder iz Trnovače kod Foče.

Otakako je hranitelj porodice ostao bez noge, Doderi ne mogu da skupe ni za kiriju, ali kažu da stanodavac ima razumijevanja. Božovoj supruzi Radi najteže je kada prati djecu u školu, a nema im dati novac za užinu. Bojana je drugi, a Vlado prvi razred srednje škole, dok je najmlađi Đorđe učenik osmog razreda. Jedina im je želja da imaju svoj krov nad glavom.

"To mi je veoma teško palo, kad su amputirali nogu. To je stvarno bilo strašno, voljela bih da se to nije desilo, jer on bi mogao da radi. Ja bih voljela da imam svoju sobu da učim, jer nas troje učimo zajedno u istoj sobi, svi naglas čitamo. Ljeti kad je ljepše vrijeme, izađe neko napolje i uči, a ovako kad je zima i postalo hladno, moramo svi u sobi da učimo naglas, to je nemoguće", priča Bojana Doder.

"Ja apelujem da im se pomogne u garderobi, u hrani, ali prvenstveno krov nad glavom. Molim načelnika naše opštine da se odazove ovom pozivu i da obiđe ovu porodicu", rekla je rođaka Novka Đajić.

Od svakodnevnog dovijanja za koru hljeba, Dodere ipak više brine Božovo zdravlje. Njegov oporavak ide teško i opasnost od gangrene još nije otklonjena. Komšije svakodnevno polažu ispit iz humanosti, ali je neophodna veća podrška, jer je egzistencija ove porodice na samoj ivici opstanka.