Na imanju Dana Paspalja, u ljevčanskom Vakufu, mašine i radnici rade punom parom - vade krompir. Ispod pluga, u redovima, žuti se sorta "arizona".

Dane priča, uprkos suši, a zahvaljujući sistemu za navodnjavanje, zadovoljan je urodom.

"Krompira ove godine imamo sedam hektara. Urod će biti oko sedam i više tona po dunumu. Urod je dobar, kvalitet je vrlo dobar. Valjda je sad cijena 40 feniga. Bolja je nego lani, ali eto dobro bi bilo da bude i bolja", rekao je Paspalj iz sela Vakuf.

Dane priča o otkupnoj cijeni. Valjalo bi, kaže, da se i izvoz pomjeri sa mrtve tačke.

Krompir porodice Paspalj, za sada sa njive, odlazi u skladište, kažu tamo će čekati bolju cijenu i više kupaca. Međutim prema podacima UIO, do sada je iz BiH, najviše krompira izvezeno u Norvešku, Crnu Goru i Makedoniju.

Norvežani su otkupili hercegovački rani krompir, Crnogorci su bili zainteresovani za ali sada prate ponudu i na drugim tržištima u regionu. Ove godine nemamo krompir za Evropu, kažu u Udruženju povrtlara RS. Stanje je takvo da se proizvođači neće mnogo ovajditi za dozvolu za izvoz koju su dobili u ljeto 2015. godine.

"Iz razloga što je krompira 30 odsto manje zasađeno u ovoj godini nego u prethodnoj, prošle godine krompir je završio na deponijama. Sigurno trideset odsto sjemna je zasađeno neoriginalnog, znači iz trapova. Treći uslov je suša, što je mnogo uticalo na smanjenje prinosa", rekao je predsjednik Udruženja povrtlara Brane Mastalo.

Krompira bi trebalo da bude dovoljno za potrebe domaćeg tržišta. Za devet mjeseci ove godine iz BiH su izvezena 944.000 kilograma krompira vrijednog 204.000 maraka. To je 700.000 mraka manje nego za cijelu prošlu godinu, kada je u zemlje Evropske unije izvezeno 1,43 miliona kilograma, čija je vrijednost bila 900.550 maraka.