Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je da je zajednički problem svih zemalja regiona zapadnog Balkana nezavršena tranzicija, niska stopa privrednog rasta, slabe investicije i visoka nezaposlenost, naročito mladih.

Vlahović je u Bečićima na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona rekao da je Srbija uspjela da stabilizuje javne finansije.

"Smanjen je fiskalni deficit sa šest na 1,4 odsto, a spoljnotrgovinski deficit je tri puta manji u odnosu na 2012. godinu", naveo je Vlahović i dodao da u Srbiji predstoji restrukturisanje javnog sektora.

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić istakao je da je prošle godine stopa privrednog rasta u BiH bila 2,65 odsto, a da je nezaposlenost iznosila 25,4 odsto.

"Nenaplativi krediti imaju udio od 11,8 odsto, a kamatne stope su najniže u posljednjih četiri-pet godina", napomenuo je Softić.

Na pitanje kakva su iskustva zemalja regiona u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/, Softić je odgovorio da bi BiH bila u lošijoj poziciji da nema program sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

"Od poreskih prihoda BiH prvo plaća redovne unutrašnje obaveze, zatim inostrani dug, a ono što preostane koristi za investicije, što je malo i zato je važan novac MMF-a", ocijenio je Softić.

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić rekao je da je ta zemlja uvela evro iako još nije članica EU zato što je imala visoku inflaciju, drugu najveću na svijetu, zbog slabosti domaće valute.

"Uvođenje evra bilo je magnet za privlačenje stranih investicija", napomenuo je Žugić.

Guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov rekao je da bi ekonomski rast te zemlje bio brži da su stabilnije političke prilike.

"Planirali smo da rast ove godine bude četiri odsto, ali poslije formiranja nove vlade projekcije su da će biti 2,5 odsto", naveo je on i podsjetio da je prošle godine rast bio 3,8 odsto, te da je 50 odsto robe za izvoz obezbijeđeno zahvaljujući novim kapacitetima fabrika u auto-industriji.

Bogov je istakao da je kriza u Makedoniji smanjila potrošnju i investicije.

"U prvom kvartalu ove godine nije bilo rasta bruto domaćeg proizvoda, što znači da je kriza na ekonomskom rastu uzela porez", rekao je Bogov.

Guverner Narodne banke Hrvatske Boris Vujčić rekao je da ta zemlja tokom posljednjih godina nije imala aranžman sa MMF-om.

Na pitanje kad će Hrvatska uvesti evro, on je odgovorio da bi od toga bila veća korist nego što bi bili troškovi, jer čim se smanji rizik kursa padaju i kamate.

On je dodao da bi svaka zemlja trebala da razmisli i da ne ide prečicom ako može redovnim putem da uđe u evrozonu.

(Srna)