MMF: U BiH loš kvalitet institucija i poslovne klime

16:24, 25.02.2018.
Thumbnail

Makroekonomska klima u BiH je stabilna, tvrde u MMF-u, ali je rast nedovoljan da bi došlo do postizanja približnih prihoda sa onima u Evropskoj uniji i do smanjenja nezaposlenosti.

Ovo je ocjena iz izvještaja osoblja Međunarodnog monetarnog fonda poslije konsultacija sa vlastima koje su prethodile odobrenju druge tranše proširenog aranžmana.

Posljednjih godina je, kako su konstatovali, došlo do smanjenja unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, te je privredna aktivnost počela da se oporavlja sa preokretom situacije u Evropi.

– Očekuje se da će privredna aktivnost srednjoročno i dalje rasti, vođena investicijama u javnu infrastrukturu i realizacijom strukturalnih reformi. Otvaranje novih radnih mjesta je ključ za smanjenje visoke stope nezaposlenosti i postizanje približnih prihoda kao u EU -ocjenjuju u MMF i dodaju da domaća politika predstavlja negativan rizik, dok su spoljni rizici uravnoteženiji.

Ističu da politike treba da imaju za cilj povećanje potencijala rasta i saniranje strukturalnih slabosti, uz očuvanje ekonomske i finansijske stabilnosti. Među njima su reforme kojima se podstiče potencijal rasta i zapošljavanja putem unaprijeđenja investicione klime, preorjentisanje strukture javne potrošnje sa ukupnih izdvajanja za plate na kapitalne investicije, unaprijeđenje finansijskog regulatornog okvira i unaprijeđenje finansijske stabilnosti, te jačanje jedinstvenog ekonomskog prostora zemlje.

Bosna i Hercegovina ima, kako su zapazili u MMF, značajne strukturalne nedostatke koji usporavaju rast. Niska stopa investicija u BiH, po njima, odraz je loše poslovne klime i kvaliteta institucija.

– Infrastrukturna uska grla naročito su ozbiljna i podrivaju atraktivnost zemlje za strane investicije i razvoj privatnog sektora, te tako ograničavaju potencijal za rast. Složene i neefikasne administrativne strukture, fragmentiran ekonomski prostor i visoka politička i regulatorna neizvijesnost doprinose visokim troškovima poslovanja – upozoravaju u MMF.

Ako se ovi strukturalni nedostaci efektivno ne saniraju, srednjoročni i dugoročni izgledi rasta ekonomije ostaće slabi, a životni standard stanovništva teško da će dostići životni standard u zapadnoj Evropi.

Njih ne iznenađuje da je otvaranje novih radnih mjesta slabo. Ističu da emigracija utiče na ekonomski potencijal. Uprkos emigraciji, stopa nezaposlenosti je stabilna (više od 20 odsto), dok se nezaposlenost mladih kreće oko 40 odsto. Stopa učešća žena u radu je među najnižima u regionu, naročito u ruralnim dijelovima BiH. Niska stopa rađanja, uz visoku stopu emigracije mladih i obrazovanih u napredne zemlje Evrope, pogoršavaju demografske pritiske i ozbiljno utiču na ekonomski potencijal i troškove pružanja usluga.

– Vlasti su ostvarile napredak na realizaciji politika po osnovu proširenog aranžmana, uprkos zastoju u zaključenju prvog pregleda. Prošireni aranžman, koji je odobren u septembru 2016. godine akcenat stavlja na povećanje potencijala BiH za rast uz očuvanje makroekonomske stabilnosti. Institucije su tražile odustajanje od kriterijuma izvršenja čiji je rok bio kraj juna prošle godine, a ticao se neto kreditiranja za institucije BiH i centralu vladu FBiH. Ispunile su nekoliko prethodnih mjera za prvi pregled i ostvarile napredak na sprovođenju strukturalnih odrednica iako je kod nekih odrednica došlo do kašnjenja iz tehničkih razloga ili razloga kapaciteta – objašnjavaju u MMF.

Na osnovu dosadašanjeg ostvarenja i politika koje su vlasti predložile za naredni period, stručni tim MMF predložio je zaključenje prvog pregleda.

Raspoređen novac
Na račun Centralne banke BiH prošle sedmice je doznačena druga tranša po osnovu proširenog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom u iznosu od 145 828 712 KM. Nakon uvećanja ovog iznosa za refundaciju MMF-ovih naknada za obezbjeđenje sredstava i umanjenja MMF-ove naknade za usluge, ukupan iznos za raspodjelu iznosi 145 822 158 KM. Novac je raspodeljen po uobičajenom omjeru – trećina za račun Ministarstva finansija Republike Srpske koja iznosi 48 607 386 KM i dvije trećine za račun federalnog Ministarstva finansija odnosno 97 214 772 KM.

(Euro Blic)