Snimak koji je postao pravi hit na društvenim mrežama u Srbiji prikazuje majku i sina, koji na vrlo opasan način čestitaju i proslavljaju Božić.
“Braćo Srbi i sestre Srpkinje, srećno svima Badnje veče i sutrašnji Božić. Mama, molim te...“, izgovario je muškarac dok njegova majka upire pištolj kroz prozor i puca.
Kada je pucnjava postala dio srpske tradicije?
Nikad! Prema riječima preosvećenog episkopa zahumsko-hercegovačkog gospodina Grigorija koji je, kako podsjeća Espreso, prije nekoliko godina na praznik Svetog Vasilija Ostroškog održao besjedu, ovo nikako nije srpski običaj kao što nas generacije uče.
“Nije pucanje srpski običaj k’o što vas uče budale. Zna se kad se mora pucati. Tako smo naučili kao: “mi smo Srbi zato što pucamo”. Srbi smo, braćo i sestre, onda kad živimo dostojno, kad se Bogu molimo, kad imamo srce koje oseća drugoga. Kad imamo sposobnost da ćutimo kad treba da ćutimo. Kad znamo da govorimo kad treba da govormo. Da imamo osećanje i saosećanje za drugoga – to smo izgubili a to naši sveti preci nikad nisu bili. Još ima starih ljudi i starih majki kod nas od kojih možemo da se naučimo pažnji, vaspitanju i obrazovanju. Neće nas škola naučiti ovakva kakva je ništa, ako ne budemo se setili Boga i svojih greha. Da budemo ljudi, to znači da budemo ozbilji i odgovorni ljudi. A ne da ide kako mu milo i drago. I da može svakako. Jer kad može svakako – onda neće nikako!“, rekao je tada.
Zato braćo i sestre da pazite i da se malo uzmete u svoje ruke. Ne mogu djeca da rade šta hoće, jer onda to će bit nevaljasta djeca, a ako su djeca nevaljasta biće još gore kad budu ljudi. Ko je naučio naše ljude da puste djecu da rade šta hoće?“.
Ne postoji bezopasna pirotehnika
Osim opasnosti od zalutalog metka, klinike beleže i porast opekotina i teških povreda izazvanih zakazalim petardama. Najčešće se povređuju djeca starosti između pet i sedam godina, a od posljedica petardi najpogođeniji su adolescenti kojima stradaju prsti i šake, lice, oči, usta i nos, a često pati i sluh.
(B92)
