Po broju stanovnika, Banjaluka nikako ne može da parira Minhenu, ali zato su u istom rangu što se tiče kafića.

Ni lošiji standard i trostruko manje plate, nisu omele grad na Vrbasu da ih ima hiljadu, a toliko kafana ima i treći po veličini grad u Njemačkoj.  Ugostitelji kažu da ih to ne čudi, jer naš narod, jednostavno, voli kafanu.

“Što se tiče posjećenosti, ovdje je situacija veoma dobra. Kako u jutarnjim časovima, tako i poslije podnevnim i naveče. Što se tiče starosne dobi posjetilaca, obično su to i stariji i mlađi i  srednjoškolci”, rekao je Mirko Škola, šef restorana hotela "Jelena".

Kafići su, kažu, uglavnom puni i radnim danima, a vikendom malo ko nema pune ruke posla.

Ugostitelji kažu da su kašići stalno posjećeni. Ipak, najveće gužve su vikendom, kada banjalučani znaju provesti i po pola dana ispijajući piće.

U ovakvoj poslovnoj klimi, najlakše je okrenuti se ugostiteljstvu, kažu u Zanatsko-preduzetničkoj komori. Pregršt poslovnih prostora i najmanje ulaganja-mamac je za otvaranje novog ugostiteljskog objekta.

“Jedan od razloga je što je danas najlakše otvoriti kafić. Najmanje papirologije, najmanje zapreka, drugo, problem su radnici. Kafići se otvaraju, ali ne znače da svi dobro rade. Prošle godine jesu bili prihodi veći za 35 miliona, ali to je prividno”, rekao je Jovica Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore

Kafa u Minhenu u prosjeku košta oko dva evra, a za banjalučku šolju kafe uglavnom vam treba marka ili marka i po. U poređenju s platama, Nijemci, svakako, bolje prolaze u kafani, što ne znači da je više vole od Banjalučana.