Ispod kubanske zastave, uz šoljicu kafe, u srcu Banjaluke petorica mladih, obrazovanih, ali nezaposlnih - ekonomista, pravnika, mašinaca - razgovarala su o pokojnom Fidelu Kastru i njegovoj politici. Znaju da je sahrana danas, pa se tema sama nametnula.
Rado bi neke od njegovih ideja prepisali i sproveli u praksu kod nas.
"On je bio tvorac agrarne reforme, on je dao svom narodu zemlju koju su oni obrađivali, besplatno i tako su počeli sami da budu samoodrživi, da žive. Nisu im trebale nikakve ni strane investicije, ni bilo šta. Sreća ove države je što ljudi na selu imaju svoju zemlju, pa mogu sami sebe održavati, svojim proizvodima, stočnom hranom, prodajom stoke, da toga nema mi bi vjerovatno bili još siromašniji, bila bi veća kriza nego što jeste", smatra Mladen Kovačević,
Nisu imali priliku da posjete Kubu, ali iz priča koje su čuli, reportaža koje su gledali, oduševljeni su ljudima i njihovom energijom, klimom, socijalnom zaštitom, dostignućima u medicini.
"Mislim da je to Fidel dobro napravio, da je održavao dobro koncepciju i život Kube i da su ljudi tamo generalno dosta srećni, zadovoljni i da dobro žive. Znam da baš imaju specifične lijekove za rak i da je to najistaknutije u svijetu, te bolnice po Kubi. Ljudi tamo voze auta stara po 40 godina, ali to i nije toliko bitno, oni su srećni, zadovoljni zato što žive svojim nekim ispunjenim životom i svi hrle na Kubu da osjete čar baš tog života", kaže Ognjen Stanković, ekonomista.
Nadaju se da će i oni biti ti srećnici koji će koračati Havanom i Kubom, dok je u njima još živ duh Fidela Kastra. Samo da nađu posao, uštede ili se zaduže, i pravac Kuba.
