Punih 37 godina Jovo Radulović je radio u trebinjskoj fabrici alata.  Iako u devetoj deceniji života ponovo je zakoračio u fabriku.

Emocije nije mogao da  sakrije.

"Vuče me onaj moj rad i sve što sam tu preživio, ja sam sve u njoj zaradio. Industrija alata je meni sve poklonila i ja je volim", rekao je Jovo Radulović, nekadašnji radnik IAT Trebinje.

Današnjih 550 radnika teško da će, ikada, moći da ponove Jovove riječi. Iako je napredak primjetan, problema ne manjka. Sindikalcima je jedan prioritetan – plata od 566 maraka. Zato biju bitku i za novi kolektivni ugovor.

"Gledamo u nebo da nam pomogne Vlada i da nam pomogne sindikat da se potpišu ti kolektivni ugovori. Mi kao radnici IAT tražimo od poslovodstva da na obezbjedi rad i uslove rada a mi ćemo se bojim radom izboriti za bolje", izjavio je Branislav Špuran, član sindikata IAT Trebinje.

Sve je dosta bolje nego ranije, kaže direktorka. Za Branku Ratković najvažnije je to što je fabrika uspjela da  preživi na kvalitetnom tržištu. Brojke govore da su poslovni rezultati  bolji iz godine u godinu.

Prošle godine je ostvarena dobit oko 300.000, to je možda nekome malo ali  obzirom da smo milionske imali gubitke to je za nas uspjeh. Ove godine to mora biti preko 500.000. Ono što je važno ni jednog momenta nije bila ugožena  likvidnost", rekla je Branka Ratković, direktor IAT Trebinje.

Dosta toga je planirano i za dogodine. Samo u nove mašine biće uloženo milion maraka. Ipak,  gorući problem trebinjske metalne industrije je manjak kvalitetnog kadra i smjena generacija.