Od 2003. godine kada se iz sela Vranić kod Đakovice doselio u Prokuplje, Miodrag Radojčić (52) živi u šatoru na parceli svoje pokojne majke. Tamo je proveo i ove praznike, koji su kao i svake godine bolno podsjećanje na njegov život.

"Ovakvu kuću ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju, a svaki dan mog života jednako je težak. Počeo sam da pravim kuću, odnosno označio sam temelj na ovom imanju, ali stvarno nemam novaca za nju, pa mi je šator i kuća i skrovište od hladnoće, ali i letnjih vrućina", kaže Radojčić, koji je šator napravio na placu svoju pokojne majke u prokupačkom naselju Guba.

Dodaje da su skorašnji mrazevi i snijeg bukvalno prekrili njegov dom, ali da je kao i predhodnih godina izdržao.

"Kad mi je mnogo hladno izađem i šetam. Tako se najbolje zagrejem. Hteo bih da radim, ne bežim od posla, ali sam proglašen nesposobnim, pa živim od 9.000 dinara socijale. Ne znam do kada ću ovako, ali sam izdržljiv čovek, a sudbina ljudska je često vrlo surova", priznaje Radojčić, koji je poznat prokupačkoj javnosti, jer hrabro podnosi svoju sudbinu i do sada sem socijale nije primao nikakvu pomoć.

"Prvih godina bilo mi je izuzetno teško, jer mi je i ponos poljuljan, ali sada sam se navikao na sve. U životu me održava misao da ću kad tad uspeti da se udomim, odnosno napravim barem kolibu i starost poživim dostojanstveno", iskren je Radojčić.

Do nekih boljih vremena on će kao i do sada na ognjištu ispred šatora spremati obrok i čaj za hladne dane. Bez osnovnih uslova za život, vode, struje i kanalizacije, Radojčić provodi dane u nadi, a jedino društvo mu je pas koji je vezan ispred šatora i koji kao i njegov vlasnik stoički podnosi tegobu života.