Krstovdan je veliki pravoslavni praznik koji obilježava Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.

Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obilježava se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra. Na današnji dan se car Konstantin postavio u Rimu krst u znak pobjede nad Maksencijem.

Kao i na januarski Krstovdan, i za ovaj jesenji važi pravilo strogog posta, samo na hljebu i vodi, dok je jedenje životinjskih produkta strogo zabranjeno. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Na današnji dan se po tradiciji bere bosiljak.

Dok za mnoge druge praznike koji su obilježeni crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

Jedno od najvažnijih vjerovanja za sutrašnji praznik odnosi se na predskazanje vremena. U zavisnosti od toga kakvo je vrijeme ujutro, saznaćemo kakva će nam biti cijela naredna godina, do sljedećeg jesenjeg Krstovdna.

(Telegraf)