Život se surovo poigrao sa 66-godišnjim Banjalučaninom, Petkom Pantićem. U ratu je imao moždani udar i tad je sve krenulo naopako. Ostao je bez posla, ostavila ga je supruga i odvela djecu u Hrvatsku. Danas je beskućnik. Tako živi više od decenije, preživljavajući od 150 maraka penzije i nadničenja.

"Iznajmiš sobicu, a kad nestane para onda te istjera taj gazda i kaže napolje. I tako da sam prinuđen ili na željezničku stanicu, ili autobusku, ili u park", priča Petko Pantić.

Tamo je sam sa svojim mislima. Često se sjeti srećnih dana, nasmijane porodice, posla, više ekonomske škole koju je završio. Ali to mu ne pomaže oko pronalaska posla. Radio bi bilo šta. Šali se i kaže - s obzirom na to koliko sam noći proveo napolju, za mene postoji idealan posao.

"Volio bih kod nekog poštenog poslodavca da radim, da tako kažem, ostario sam ali mogu da radim. Da budem noćni čuvar, recimo", kaže Petko.

Makar malo utjehe, Petko pronađe u crkvi. Osoblje mu, nerijetko, pomogne. Posebno na dan njegove slave kad prikupe nešto hrane.

"Donese tu jer nema ni doma, ni kuće, niti ima koga da pozove svom domu", rekao je Velimir Klincov, protonamjesnik Crkve Svete Trojice.

A to je Petku jedna od najvećih želja. Siguran krov nad glavom, nešto hrane i čist krevet.

Pogledajte prilog iz Centralnih ATV vijesti!